Наша књижевност

Идила у Руденици + 105

Учитељ Сима обично дође тек предвече и ћутећи слуша њихове препирке.

Капетан-Ђорђе је за чекање, а кад дође тренутак, за устанак Тај отсудни час још није ту, али је ту он, капетан-Ђорђе, који ће, кад буде време, мобилисати сељаке, протерати непријатеља и успоставити власт. У њега је све јасно: осветити се за усташке злочине, начинити нову, хомогену, светосавску Југославију с војничком диктатуром бар првих десет година,

Пуниша Радовић је практичар. Две су врсте борбе, вели он: без компромиса, Карађорђева, и довијање Милошево. Сад је доба за Милошевску политику. Зато је он засад за Недића, за довијање пи врдање, а кад дође онај час, он ће повести овај народ. Не овакви као Ђорђе, не официри. Они су изгубили право да изврше ту свету дужност. То ће учинити људи из народа, његови прави вођи, људи као он, прави стубови отаџбине и монархије.

Док се ова два ривала мрзе, препиру, презиру, свађају до изнемоглости, учитељев Коста смеје им се обојици.

— Историја се никад не понавља, — вели им он. Ви мислите шаблонски Зато што су се једном вратили са Крфа, ви верујете да ће и сад опет доћи, као онда, с псмпом, да наставе што је било. Не, сада тамо нема никога. Нови свет, нова држава, ничу сад из срца самога народа, из народних маса.

Млад и слаб говорник, Коста се губи, заплиће се у цитатима, помиње стране речи којима писар тешко назире смисао, па га све то, већ раздражена ракијом и препирком с капетаном, разјарује до беснила. — Шта увијаш2! — пишти Пуниша. — Ви црвењаци, ви сте шака јада! Ми ћемо вас обзнаном, али не Драшковићевом обзнаном у рукавицама, Ми ћемо прво вас...

— „Ликвидирати још пре онога одсуднога тренутка, — додаје иронично Коста и одмахује руком. Знам већ, знам, али нећете стићи...

Капетан се гневно испрси.

— Знаш ли ти колико има ваших у овом срезу2 На прсте можеш да их избројиш! Па и то једва чека да се пребаци у Санџак или Босну. А наших су пуне шуме; само чекају знак...

— А, дакле тако: ваши и наши> — вели Коста, а поглед му скаче са Пунише на Капетана. — Па који су то ваши, молићуг Они официрски капитуланти што све живо пождераше овом јадном гегули2 Пећанчеви хероји што се возикају с немачким официрима» Патриоти што навраћају у смедеревске винограде по следовање светосавља> Ако су 10 ваши, е, онда знајте, да су та господа анахронизам! То су мастоДони заостали само у Недићевој Страдији!

Узбудио се Коста, сав поцрвенео и задувао, па најзад узвикну:

— Ако су то ваши, на част вам! Али ће вам овај народ, коме сте се попели на грбачу, пре него што му је сломите, рећи: Сиктер! — као