Наша књижевност

Идила у Руденици Ба 55 | - 109

— А шта ти, учитељу, мислиш»

Учитељ рече одлучне:

— Сад је наша политика јасна и чобанину у планини: „Ништа са Швабом, све са Русима!“

Симион се одмах диже и оде до Серафима, док је учитељ препричавао Рибентропов говор и оно мало оскудних вести што их је напабирчио на радију.

По неком тајанственом закону новост се зачас рашчу. Из кујне допре и преко манастирских зидова, Ту се нађоше и чика-Лука и кавеџија и Мика бакалин. Чика-Лука се губио од страха. „Сад ће да Јевреје цмекају још више; прогласиће нас све за црвене“, мислио је, али није смео да домисли ту мисао до краја и све више је пио.

Неки сељак који беше довео сумануту кћер да је провуче испод свечева ћивота, стојао је крај павиљона с јунетом о узици. Чекао це да преда јуне као свој запис манастиру. И он се претворио сав у уво. Он је једва разумео њихове књишке речи, али је једно схватао: да је Рус ударио на Швабу. И гледајући испод ока на стакло ракије, он је пљуцкајући опсовао и прекрстио се у исти мах:

— Удри Немца, држи се Руса!

Дође и Серафим, сав узбуђен, и тога дана цело друштво оста на ручку код њега. Позваше и Раду с Јеврејкама, али Рада не дође. Капетан и Пуниша помислише да би боље било да ни Коста није дошао...

На том ручку друштво се подели на четири партије: капетан је навијао за западне силе; Пуниша је говорио да је Хитлерова победа сигурна и да је Недић нови књаз-Милош; учитељ и Македонац веровали су у Русију, која ће ујединити све Словене. Коста је ћутао.

= Немци ће да гурну до Волге, говорио је Пуниша. Живи били па видели: за шест недеља ево их у Кијеву, и за шест месеци на Волги. Кад уђу у Москву, Кирило ће се попети на престо, а тада Стаљин може да иде у Монголију! Море, Немци ће да буду газде и у Европи и “У Азији. Зна Недић зашто се везује за Немце! А кад се сврши ствар, ми ћемо добити Босну и Срем. Шта ће нам Рекалије и Шокци,

Капетан-Ђорђе никако се није предавао. Није он учио политику у руднику, од руских емиграната! ~

= Немци ће добити битку на истоку, — тврдио је и он. Али ће победилац бити исцрпен и тада ће га савезници дотући. Кад то буде, ми официри, који смо остали у земљи, повешћемо народ да се разрачуна са Шокцима, са црвенима, с поквареном интелигенцијом. Они из Лондона доћи ће на готово. Ммаће само да аминују. Велика Србија, наравно! Па војничка диктатура, десет, двадесет, педесет година ако треба! Какви радикали, демократи, комунисти, сви су они исти! Све то треба под нож! | р

Коста с Пунишом није хтео ни да разговара. Покушао је да разувери капетана, али се разбеснио кад је капетан казао;