Наша књижевност

152

дилачке борбе. У оне тужне пролетње дане кад су пали први словеначки таоци од метака из талијанских пушака, појавио се овај зборник као потстрек и утеха свима који добро мисле свом народу. Стога је разумљиво што је Државно издавачко предузеће Словеније међу првим својим издањима, сада, у слободи, објавило, у другом издању, овај књижевни зборник, иначе сматран за велику реткост.

Треба признати да у оно време на подручју читаве наше државе није 00јаљвено слично, уметнички дотерано и публицистички _ првокласно књижевно издање, То је била очита манифестација отпорних, бунтовних — за оно време — снага словеначког јавног живота. Има ту стихова ванредног надахнућа. Разуме се да имена писаца нису била објављена. Ту су од песника ветеран Отон Жупанчић, са програмском, уводном песмом „Песниче, знаш свој дуга“, са „Реквизицијом и „Горењском идилом . Песник се солидарисао са испгћеним народом. Класичан је Жупанчић и класични ће остати његови стихови:

„Ше бо кдај помлад, ше бо напочил зор; такрат волчји збор појде ловце клат:

плани чез Саво, плавај чез Драво 306 за 306 ин главо за главо!“

И прилози осталих су значајни. Ту су Фран Албрехт, Киро Илија, Матеј Бор (заправо Владимир Папшич) и Винко Кошак, кога су касније стрељали окупатори у Љубљани. Програматске чланке су написали бивши уредник „ђЂубљанског звона“ Јуш Козак, па Фердо Козак, Едвард Коцбек, Борис Гихерг, Фран Цвитер, Јосип Видмар, Лојзе У де; Прежихов Воранц (Кухар Ловро), Јоже Земљак и већ споменути Владимир Павшич,. Оно што је словеначком народу у оним данима највише требало: програм, шта има да се ради, нашао је у овом зборнику. Стога можемо овај зборник са пуним правом назвати златном књигом словеначке народноослободилачке борбе.

У јануару ове године објавило је исто издавачко предузеће „Словенска

Наша књижевност

зборник 1945“, који је, у неку руку, заменио словеначки књижевни часопис за прошлу годину, јер се такав, из техничких разлога, још није могао појавити. Зборник има нешто мање од осам стотина страница великог формата. Уредио га је Јуш Козак. Садржајно, зборник заслужује сву пажњу. Углавном је посвећен народноослободилачкој борби. Има ту неколико идеолошких чланака па политичких, научних, врло богат је белетристички део; допуњен је успоменама, статистичким прегледима, фотографским материјалом. Међу сарадницима има неколико чланова словеначке владе, много научника, двадесет пет песника, петнаест прозних писаца. У целости, овај зборник заслужује пуну пажњу и по своме књижевном значењу, а и као документарна књига у којој је скупљено, досад, највише грађе о народноослободилачкој борби на подручју Словеније. а

Поводом једне књиге о културној прошлости Србије — Тихомир Ђорђевић: Србија пре сто година. Издање „Просвете“, државног издавачког предузећа Србије. —

Покретањем збирке „Културна историја“, издавачко предузеће „Просвета“ узело је на себе велики и користан али и тежак задатак. Тешкоће потичу од оскудице дела у којима би српска историја, а посебно културна историја, била објективно приказана, у складу са савременим научним погледима. Због тога се, а као што и прве две објављене књиге ове збирке показулу, морало почети са редакцијом дела која су раније писана.

Прва књига, „Изабране стране“ Доситеја Обрадовића, претставља творевине које су у своме времену биле напредна мисао, одблесак оне исте мисли која се на западу револуционарно обрачунала са средњевековном идеологијом, док је економски развитак рушио феудалне друштвене односе и утирао пут развитку грађанског друштва. И ништа мање револуционаран значај није имала та мисао у приликама у којима се Србија налазила, во