Наша књижевност

СТВАРАЛАЧКА РУКА

Једном, давно, неко ме је запитао: „У чему је, по вашем мишљењу, тајна књижевног поступка М. Горкогг“ Нисам умео да одговорим на то питање, као ни на толика друга, постављена ми у току живота. Збуњен, ја сам мислио о питању, уместо да смишљам одговор. Питање је остало без одговора. А ја сам тада помислио у себи: чудна је та наша људска, „и сувише људска“ тежња да иза сваког савршенства тражимо „тајну“ као његово објашњење. Многи је човек такав да се тешко мири са туђом способношћу или величином као голим, простим чињеницама.

Нисам умео да одговорим на то питање, али сам доцније, пречитавајући Горкијево дело, често пута помишљао на њега. И дошао сам до закључка да је „тајна“ или једна од тајни Горкијевог књи жевног проседеа (кад већ морамо да тражимо тајву!) у речима које је А. П. Чехов писао младом М. Горком, 1898 годике, поводом његове приповетке „У степи“: „Ви сте пластични т. |. кад претстављате ствар, ви је видите и осећате под рукама. То је права уметност!

Извесно, сви су велики реалисти пластични. Утолико би се могло с правом казати да та реченица не садржи у себи ништа ново ни нарочито. Али је у природи ствари тако да људи као А. П. Чехов сваком својом и најобичнијом речи могу да оплоде туђу мисао, да је потстакну на даља размишљања и открића.

Од тих приповедачевих руку које осећају сваку ствар док вајају своју приповетку, мисао и нехотице прелази на руке које се јављају у самим тим приповеткама. И ви одједном откривате у њима безбројне људске руке у безбројним покретима и најразноличнијим облицима делатности. Горкијев човек има руке. И то пада у очи више него и кол једног великог реалисте. Те руке су стално у покрету, и то не у неким бесциљним, обломовским покретима, него у покретима који су строго одређени, диктовани природном нуждом и друштвеном сврхом; кратко речено: те руке су у дејству. У Горкијевим приповеткама се копа, коси, меси, плива, весла, стеже, тапше, ломи, савија. Не живе људи сркштених руку ни код других писаца, али нигде, чини ми се, не па дају у очи руке и њихова стална и разноврсна активност као у де лима М. Горкога. Кад бисмо покрете руку његових јунака издвојили из текста, регистровали их, поређали и повезали једном линијом,