Наша књижевност

Па ам

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

„КНЕЗ ИГОР“ НА БЕОГРАДСКОЈ ПОЗОРНИЦИ

У низу музичких комада који постепено попуњавају репертоар београдске опере, „Кнез Игор“ је дело које се не може сматрати обновом старе интерпретације јер су и диригент и режисер и већина извођача нови, а не може ни пргмијером — јер је „Кнез Игор“ већ давно игран у Београду. Но без обзира на категорисање ових претстава, „Кнез Игор“ је дело које несумњиво обогаћује нашу оперу, које је требало ставити у њен репертоар и које треба да остане у њему.

Као резултат плодоносног рада групе „Моћне петорице“, њихове сарадње, њиховог стремљења ка правом путу у уметности, њиховог постављања проолема и налажења решења у ослањању на народну уметност и у реалистичном третирању уметности — Бородинов „Кнез Игор“, уз „Бориса Годунова“ Мусоргског, стоји као најзначајније и најплеменитије отелотворење руске националне мисли и осећања из епохе процвата свих грана уметности у шездесетим годланама прошлога века, у време борби око укидања кметства и непосредно после тога. Историска чињеница борбе руског народа против номада са степа пренета је у оперу реалистички, са мајсторским владањем материјом и вештим искоришћењем свих могућности које та тема пружа.

Лекар, научник, педагог, хемичар. који је, упоредо са Мендељејевим, вршио научна истраживања и проналаске од огромног значаја у хемији, Бородин ј= музици дао исто толико своје животне снаге као и науци. Његова двострука надареност допринела ја да је Бородин остао не само научник светског гласа, него и музичар изразите и инвентивне стваралачке снаге. Његово капитално дело „Кнез Игор“, на коме је радио, са паузама, осамнаест година (инструментацију су довршили Римски-Корсаков и Глазунов), управо је дело о народном животу, народном страдању и јуначкој слави руског народа.

Бородин, као присталица тежњи „Петорице“, које су ишле за избегавањем шаблона утврђеног оперског стила, везаних за певачке нумере, за примадонске арије, за ефекте и блеф солиста, у „Кнезу Игору“ дао је епску песму живу, реалистичну и у својој свеукупности снажну. Цео склоп опере, у којој хорске масе исто толико имају удела као и солисти, даје отсечак ишчупан из народне средине, истинит и дубоко уверљив.

Бородин је сам саставио, по упутствима Стасова, а према рукопису из ХИ века „Слово о Игоревом походу“, либрето своје опере. Зато је музички текст, упркос недостатку ефектних драмских сукоба, заплета и расплета, утолико снажније повезан са литерарним, и зато опера боље делује као целина. И ма да је Бородин свесно тежио за тим да опера буде претежно речитативна, да арије солиста буду и мелодиозне, да оркестар буде подређен музичком тексту на позорници — он није западао у грешке италијанских композитора да све сведу на ефекат и сјај певачких нумера „да их украшавају виртуозним бриљантностима, услед чега је цео оперски апарат често једнострано у служби солиста. Бородинов „Игор“ је, упркос тим његовим тежњама, дело јединствено у музичкој концепшији у којој подједнако важне улоге имају и солисти и хор и оркестар.

Управо такав стил опере, саздан на подједнаком садејству свих чинилаца У драми, поставља управљачима претставе, редитељу и диригенту, најтеже 34датке. Ново извођење „Кнеза Игора“ у бесградској опери — у сразмери са