Наша књижевност

БЈЕЈВЕ ПЕК Е

Мала издања „Свјетлости“ у СараДјеву. — Босна и Херцеговина, у погледу оживљења, изградње и развоја културног живота у свима његовим 0облицима, поред других тешких задатака општедруштвеног значаја, стоји пред озбиљним проблемима. „Идилична“ културна и друштвена заосталост Босне и Херцеговине, која је на свој, врло рентабилан начин, погодовала режимима бивше обзнанашке шестојануарске стојадиновићевске и цветковићевске Југославије, оставила је у народу у градовима и селима Босне и Херцеговине своје врло видне и врло дубоке трагове. Културни радници ослобођене Босне и Херцеговине, данас, приморани су да решавају, у највећој мери, основва питања културног живота, међу које у првом реду долази борба против масовне неписмености у најтирим наролдним, нарочито сељачким, слојевима. Од остварења тог основног задатка па до организације ошнтег плодоносног, стваралачког културног живота и рада, која мора ићи упоредо са решавањем основних питања, пред културним радницима Босне и Херцеговине стоји напоран пут. Општенародна иницијатива и полет на свима линијама изградње, па и на културном плану, који се запажају и у Босни и Херцеговини, несумњиво ће највише допринети да се тешкоће тога пута успешно савладају.

Ма да библиотека »Свјетлости« која излази у Сарајеву, према досада 0о6јављеним свескама, има задатак да обимом и избором својих дела нађе пут до читалаца из најширих народних слојева, како би, на тај начин, са том, још неуведеном читалачком публиком, створила први, основни контакт, и утрла широке и сигурне путеве за демократизацију културног живота, за проди-

рање у народ богатог културног наслеђа наших и других нарда у пуној мери. Досада је „Свјетлост“ у својој »Малој библиотеци“ објавила као прву свеску приповетку „Кањош Мацедоновић“ од Стјепана Митрова Љубише, као другу Макара Чудру од Максима Горког и као трећу приповетку Исака Самоковлије — Празничко вече. Приповетка Исака Самоковлије је потресан приказ савременог живота о терору усташа и њен избор за „Малу библиотеку“, по обради мотива, потпуно је уместан.

Ова малб технички дотерана едиција, међутим нарочито кад је реч о Босни и Херцеговини, требало би да излази много чешће, да буде и по цени што приступачнија и да заиста постане радо тражено штиво најширих народних слојева села и градова. Књижевност, наша и других народа, таквим путевима у овом тренутку најлакше ће продрети тамо где јој је место и одиграће своју стваралачку улогу у народном животу. ;

М.

Гуливерова путовања. — У колу светских класика, у издању Државног издавачког завода Југославије, као шеста књига изашла су Гуливерова путовања од Џонатана Свифта, у добром и сигурном преводу др Сретена Марића. М. Д: Заблудовски даје један опсежан културно-историски предговор, који помаже читаоцу да разуме проблеме и борбе епохе из које Свифт захвата.

Џонатан Свифт спада у велике сатиричаре светске литературе. Он је, у правом смислу, дао пуну облину овој књижевној врсти. Као да је Аристофан или Лукијан Самотрачки још једаред узео реч) само, овог пута, свестраније, сзе-

аевииња-