Наша књижевност

РАЗМИШЉАЊА О „ДУШИ" РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА

Људи традиционалног мишљења никако не могу да схвате шта је то ратни злочинац, заправо — шта се догађа у „души“ ратног злочинца, каква је његова унутрашња психолошка структура, какав је „механизам“ који креће његово мишљење и његова осјећања. То несхватање је сасвим разумљиво: људи традиционалног мишљења (а могли би рећи — људи васпитани у духу буржоаског либерализма, људи на чији је начин мишљења утицао буржоаски 'либерализам), навикли су да на савремени рат гледају у најбољем случају као на рат од 1914—1918 године, а често као и на раније ратове. А ратни злочин се и у прошлом рату и у свим прошлим ратовима — разликује од ратног злочина у овом рату баш у оној мјери у којој се прошли ратови разликују од овог последњег.

Али неразумјевање савременог ратног злочинца не среће се само у људи чије је мишљење формирано на традиционални начин. Ми то несхватање срећемо код најширих народних слојева, код обичног, тзв. малог човјека. Додуше, његово несхватање је друге врсте. Док човјек традиционалног мишљења стоји збуњен и немоћан пред необичном и чудовишном појавом, дотле човјек из народа, такође до извјесне мјере оптерећен мишљењима наслијеђеним од претходних генерација — сасвим правилно осјећа у ратном злочинцу човјека који се срозао до животиње и којега просто треба уништити. Мали човјек у ратном злочинцу препознаје свог смртног непријатеља и налази тој појави објашњење, иако упрошћено, у суштини тачно, да је ратни злочинац претставник господских класа, господе која не презају ни пред чим да би одржале свој владајући положај.

Не би се могло рећи да људи традиционалног мишљења, макар колико били збуњени, не дају објашњења појави савременог ратног злочина, Та објашњења се углавном своде на ово:

1. Људи традиционалног мишљења полазе од чињенице — да је у овом рату код Њемаца ратни злочин узео масовне размјере, а и од чињенице да су се њемачки освајачи и у прошлим ратовима истицали свирепошћу, и на основу тога закључују — да у њемачком народу има нешто чудно, необично, нека бруталност и свирепост својствена само њему. Према томе, ратни злочин би био неки специфични ње: мачки „изум“.