Наша књижевност

Размишљања о „души" ратних злочинаца ( 519

2. Друго објашњење полази од тога да у човјеку, као биолошком бићу, постоје извјесни рушилачки, животињски инстинкти и да су они, уколико је народ мање цивилизован, културан — јачи, развијенији, и да се, нарочито у ратовима — снажније испољавају.

3. Треће објашњење тумачи ратног злочинца као обичног криминалца — убицу и лопова, који је у ратном вртлогу избио на површину и добио могућност да несметано и некажњено врши злочине.

4. Постоји и схватање — да је у свим ратовима било злочина и насиља, јер је рат сам по себи насиље и злочин, па је тако исто било и у овом рату, можда у нешто већој мјери него у претходним ргтовима. Итд., итд.

Оваква и слична објашњења ратног злочина и „душе“ ратног злочинца уствари још више замагљују ствар и сметају да се створи тачна претстава — да се повуку правилни закључци и поуке корисне за будућност. Од тога народ може имати велике политичке штете; народу се не даје тачан одговор и он се не потстиче на борбу против ратног злочина, а што је још горе — против узрока ратног злочина. Не може се ни сумњати у то да ће умјетници, они који то доиста јесу, моћи тачно да прикажу психологију ратног злочинца. Али поменута схватања могу дјеловати тако да умјетници много касније а и са много више тешкоћа упознају праву „душу“ ратног злочинца, па да је, према томе, и не насликају довољно прецизно и рељефно. Зато је претресање овог питања и од политичког и од научног значаја, а до извјесне мјере има значаја и за умјетност.

Прије свега треба се осврнути на поменута и њима слична схва-

тања. |

1. Нема никакве сумње у то да су се њемачки завојевачи увијек одликовали суровошћу, а у овом рату је злочин — убиство, паљење, силовање, уништавање огромних маса становништва без обзира на старост и пол, постало редовна, масовна појава у њемачкој армији. Обични, просјечни хитлеровски војник — вршио је ратне злочине. Али и најповршније посматрање показује, с једне стране — да то није само њемачка особина, а с друге стране — да ратни злочини које је вршила у овом рату хитлеровска војска не могу, по својој организованости, по својој планираности, по свом карактеру, по масовном учешћу војника, ни изблиза да се упореде са злочинима у ранијим њемачким ратним походима.

„Теоретичари“ ратног злочина као специфично њемачког изума треба да се сјете увијек своје властите куће, па ће одмах видјети да и пред њом расте сличан коров. Пред многим кућама још није ни почупан, није се ни почело са чупањем. Ја ћу поменути само неке ствари: по чему се усташки покољи Срба или четнички покољи муслимана разликују од злочина хитлеровске војске, од злочина које су вршили Њемци. И код усташа и четника и код Њемаца видимо