Наша књижевност

520 Наша књижевнсст

форме масовног уништавања, уништавања потпуно бесмисленог и безразложног по традиционалним схватањима рата, по традиционалним схватањима ратног злочина, па и злочина уопште. Злочине сличне њемачким видимо и у Француској — „француске“, у Италији, Пољској итд.

Рећи ће се, ипак, да Њемце нико не само да није надмашио, него нико није у злочин унио толико плана, смишљености, нико као они није правио „фабрике смрти“, нико као они није од злочина направио индустрију итд. То је у извјесном смислу тачно. Четници и усташе, на примјер, убијали су „просто“ — пекли, клали, стријељали, бацали у пожар, у јаме, убијали маљем и сл. Њемци су, међутим, вршили и „научне“ експерименте на хиљадама људи, шишали жртве да би косу искористили за штофове, спаљивали људе и употребљавали прах за ђубрење. Али упркос томе, међу њима нема битне разлике једни су само боље савладали занат од других. Хитлеровце, природно нико у томе није могао надмашити и сви остали су били само шегрти, додуше потпуно достојни, својих „великих“ мајстора. Хитлеровци су се служили, сем „обичних“ и „високим“ техничким сред ствима због тога што су њима располагали, док ови други нијесу. Хитлеровци су само били „технички“ на вишем ступњу. Разлог примјене „високих“ техничких средстава треба тражити у упрошћавању, „рационализацији“ процеса уништавања — убити што више људи ча што лакши и простији начин; затим у „рационалном“ искоришћавању жртава (њихових ствари, пепела, масти итд.), у тежњи за скривањем злочина итд. Али ми исту појаву налазимо код свих других, па и „технички“ неразвијених (савремених ратних злочинаца. Усташе су, на примјер, у Јасеновцу спаљивали жртве у некој врсти циглане, а њихову одећу и обућу узимали за потребе индустрије. Четници су, на примјер, вршили покоље на мостовима на Дрини, да би „упростили“ процес „сахрањивања“, тј. уништавања жртава.

Према свему, не може се савремени ратни злочин, ни у једном облику у ком се појављивао, сматрати искључиво њемачким „изумом“, неком појавом својственом само Њемцима. Код Њемаца, тачније речено — хитлероваца, ратни злочин добио је највећу примјену, до бис је размјере невиђене у историји, које су постале могућне и због високе савремене ратне и друге технике. Хитлеровци су, истина, каткада били и „добри“ учитељи и примјер „како се то ради“, али појаву ратног злочина ми не видимо само код њемачких хитлероваца.

о. Што се тиче теорије о мрачним људским нагонима уништавања, који тобоже постоје у сваком појединцу и у сваком народу и то у онолико већој мјери уколико су појединац и народ неразвијенији она не само да је нетачна, него, уствари, иде за прикривањем и оправ“ давањем ратног злочина. Шта је то, прије свега, „неразвијен“ народг Уобичајено је да се развијеност једног народа мјери употребом техничких средстава, коришћењем технике у савлађивању природе и тех: