Наша књижевност

Размишљања о „души" ратних злочинаца 521

ничким могућностима за олакшање човјековог живота. У том погледу, ва примјер, Њемци не заостају ни иза једног народа, сем можда иза Американаца. Треба томе додати — да коришћење савремене технике захтијева и нека предзнања, као: писменост, нешто рачуна итд. И у том погледу Њемци су на једном од првих мјеста.

Не може се, значи, узети технички ниво као јгдино мјерило развијености једног народа. То уопште не може да буде, узето само за себе, никакво мјерило. Техника не постоји без људи, а људи не постоје без односа, како међу собом тако и према техници. Односи људи према техници, тачније — према средствима за производњу и јесу друштвени односи, односи у које људи, производећи средства за живот, у процесу производње, у процесу употребе средстава за производњу, ступају у међусобне односе. Зато развијеност једног народа не треба посматрати по ступњу развијености технике, него по ступњу развитка друштвених односа, тј. односа у којима се људи налазе у процесу производње. Степен друштвеног развитка одређује развијеност једног народа. Руси су данас најразвијенији народ, иако Американци, на примјер, имају више техничких средстава (по глави становника). У Америци су средства за производњу у рукама појединаца, у Америци је капитализам, у Русији (тј. у СССР-у) средства за производњу су у рукама народа, у Русији (тј. у СССР-у) је социјализам. У Америци технички развитак од времена до времена стагнира, тех ничка средства пропадају, у Русији технички развитак не стоји, техника не пропада. Техничке предности Америке треба сматрати само привременим, јер ће Русија (тј. СССР) баш зато што се налази на већем ступњу друштвеног развитка, брзо претећи Америку и у том погледу. Сем тога, развитак технике у Америци не служи олакшању живота људи, друштва, него богаћењу појединаца преко конкурент-

ске борбе итд. У Русији (тј. у СССР-у) сасвим је обрнут случај —-

тамо развитак технике служи олакшању живота људи, друштва. Ми видимо, даље, да поједини народи „изненада“, „одједном“, претичу друге народе и постају развијенији, културнији. у ХУП вијеку је најразвијенија била Енглеска, јер је Кромвелова револуција срушила феудализам, затим су је у ХУШ и ХАХ вијеку претекли Американци и Французи, а у ХХ вијеку све њих је претекла Русија. Развијеност једног народа је, дакле, промјенљива појава — један народ претиче други, већ према томе какве друштвене односе, какве могућности даљег развитка код себе остварује.

У том погледу Њемци су били најнесрећнији народ, народ најнесрећније историје. Они су за другим народима остајали, по прилици, за читав период развитка. Кад је у Француској буктала буржоаска револуција, у Њемачкој су се најумније главе заносиле апсолутном монархијом. Њемачка буржоазија је увијек била „кукавичка“ класа, класа која никад није прегла да загази у револуцију. У Њемачкој је развитак ишао тако да су капиталисти нашли могућности да се ра-