Наша књижевност

522 Наша књижевност

звијају у старим друштвеним оквирима. 1848 и касније извршена је „револуција“ одозго, која је буржоазији дала могућност даљег развитка и у старој друштвеној чаури. Тако се догодило да је у старим феудално-капиталистичким, па касније и у феудално-империјалистичким односима дошло до високо развијене технике, високо развијених производних снага.

Бесумње, такав развитак у Њемачкој је стварао услове, нарочито послије пораза у рату 1914—1918 године, за избијање на површину најмрачнијих, најнељудскијих руководилаца као што су Хитлер и компанија. Али њихова појава није резултат мрачних рушилачких нагона, иако су они мрачни рушиоци, него развитка њемачког монополистичког капитализма, повезаног са развитком њемачког капитализма уопште, у нарочитим историјским условима.

Који су то услови>

Њемачки империјализам под Хитлером, по својој суштини, по свом унутрашњем бићу, не разликује се од оног под Виљемом или ма ког другог империјализма. Стаљин је окарактерисао хитлеровце као империјалисте и то као „најпљачкашкије и најразбојничкије импери“ јалисте међу свим империјалистима свијета.“ Империјализам је власт монополистичког капитала и без борбе за отимање туђих територија не може се замислити ни империјализам, ни монополистички капитализам. Империјалистичка Њемачка у прошлом рату борила се за поновну подјелу свијета, за отимање туђих територија, тј. за отимање територија од француских, енглеских и других империјалиста. То исто је у овом рату чинила хитлеровска Њемачка, с том битном разликом — да није водила борбу против империјалиста, него народа. У прошлом рату су били криви сви, у овом — само њемачки империјалисти и њихови вазали. У овом рату су услови били сасвим други него у прошлом, па су према томе и облици борбе неизбјежно морали бити друкчији. -

У прошлом рату су се тукле војске империјалистичких држава. То је био обичан рат. У свијету тада није било државе која би могла да окупи око себе све противимперијалистичке снаге, све народе који желе да сачувају своју независност. У периоду послије рата 1914—1918 постојала је таква држава, Совјетски Савез, и била, нарочито у рату, ослонац за све народе који се боре за своју независност. Хитлер није „обично“ освајао поједине земље, него је, истовремено, долазећи у њих, рушио и све демократске установе и гушио демократске покрете народа.

Борба против комунизма, уствари, служила је Хитлеру као маска за лакше покоравање појединих земаља. Не значи то, разумије се, да се он није борио и против комунизма. Да, јесте. Али су комунисти били једино до краја упорни и досљедни противници његовог империјализма, јер је он успијевао антикомунистичким паролама да сво друге политичке снаге или ослаби, паралише или неутралише, или чак