Наша књижевност

Размишљања о „души“ ратних злочинаца 523

и придобије на своју страну. Он је на Русију пошао под изговором борбе против бољшевизма, он је тамо и уништавао совјетски поредак јер је совјетски поредак био несавладљива препрека његовом продирању, јер се постојање совјетског поретка не може помирити са постојањем ма какве угњетачке силе над народом. Али он је ишао томе, прије свега, да се докопа совјетских богатстава и да тако оствари базу за остварење свјетског господства.

Тако се овај рат претворио, уствари, у необичан рат, у рат народа против њемачке (Хитлерове) империјалистичке армије. Хитлер је водио рат против народа — за уништење њихове државности, независности, културе, њиховог начина живота. Он није ни могао водити неки други рат, јер ниједан народ није хтио да се одрекне свога живота, своје индивидуалности и да се покори режиму какав је Хитлер

створио у Њемачкој или режиму Хитлерових агената и вазала. Зато“

се Хитлер отпочетка и спремао за такав рат. Он је говорио да је његова предност у томе што је ослобођен људске предрасуде која се зове савјест. Геринг је позивао: убијајте, убијајте, убијајте, ја примам све на моју душу; хитлеровци су, да би убиједили своје сународнике, измислили теорију о вишој њемачкој раси и аријевској крви. Такви завојевачки циљеви, које су поставили Хитлер и његова сабраћа, неизбјежно су довели до стварања масовног бандитизма у њемачкој армији.

Зато се може мирне душе рећи: постојање Совјетског Савеза, активна борба читавог низа народа на челу с њим — за националну слободу, за демократију, за нове облике друштвеног живота, онемогућава остварење ма чијег светског господства (јер за остварење таквог циља треба покорити многобројне народе па и СССР), с једне стране, а с друге стране сучељава завојевача с низом народа који у очувању своје независности виде сем осталог и услов да постигну нешто ново и боље. Зато би сваки завојевач, или група завојевача, који би поставио себи такве ратне циљеве (светско господство), неизбјежно дошао у сукоб с народима, а не само с армијама. И не треба ни сумњати да се не би у угушењу народа, у покоравању народа послужио истим оним средствима масовног уништавања којима су се служили хитлеровци, можда само са том ситном разликом што би примјењивао, већ према техничком ступњу, савршенија или несавршенија средства. Да би покорили друге народе, завојевачи би мо“ рали својим војницима причати да су то неке ниже, неразвијеније у овом или у оном погледу расе; да би придобили разне реакционере и непријатеље народа у појединим земљама, морали би измислити борбу против бољшевизма, „за демократију“, фашизам или нешто слично.

Према томе, савремени ратни злочин, који се од злочина у прошлом рату разликује по размјерама уништавања, по масовном истребљивању народних маса, по темељитом разарању начина живота на-