Наша књижевност

524 Наша књижевност

рода, не потиче из неких мрачних људских нагона, него из услова у којима се данас налази, у својој завојевачкој политици, империјалнзам и у које неизбјежно упада свака сила или група сила која би ишла за остварењем светског господства.

Ту. је коријен благости и „људском“ разумијевању разних импг ријалиста према нацистима. Они осјећају да хитлеровска „душа“ има исти задах као и њихова. Отуда њихово благо и „човјечно“ поступање са хитлеровцима. Они у њима виде сами себе, свој лик, свој разум, своју „логику“, лице и обличје „идеалног“ (тј. најбезобзирнијег, најагресивнијег) империјалисте.

3. Трећа „теорија“, како рекох, полази од тога да су савремени ратни злочинци обични криминалци, криминални типови који су с докопали кормила државе. Ни ова „теорија“ није тачна, иако остаје кстина да се међу ратним злочинцима, и онима на врху и онима доље, налази велики број криминалаца, да је ратни злочинац истовремено, у највише случајева, и обичан криминалац. Утврђено је да је Хитлер хистерик и суманут, да је Геринг дуже боравио у лудници итд. Међу њима је било много варалица и најобичнијих мародера, чији су се сензали вукли за трупама да скупљају умјетничке предмете, ријетке књиге, накит и све боље што им падне шака. Они сами су убијали, наређивали убиства, обилазили логоре и прегледали „душегубке“. Варали су, крали, тискали се, оговарали, ломили вратове један другом. Затим, читав систем који су изградили руководиоци ратних злочина (који су истовремено и руководиоци државе и војске и носиоци поретка) на основу својих завојевачких планова, неизбјежно избацуј= на површину криминалце и дријеши „мрачне нагоне мрачних гомила“, мрачне нагоне декласираних елемената, организује те гомиле за злочин. У ту сврху се ствара и одговарајућа „идеологија“ злочина, „звјерињег национализма,“ идеологија која оправдава уништавање других народа.

Али криминалитет и криминалци нијесу основно у том систему, без обзира на то колико је читав систем сам по себи криминал нарочите врсте, иако њиме руководе криминалци, који дају размах криминалцима, декласираним елементима, најразноврснијим друштвеним отпацима. Основно је, ипак, систем. А читав систем није ништа друго него —_ власт монополиста, отворена диктатура монополиста. Хитлеровци су водили рат разбојнички, као прави разбојници, али разбојништво — тј. пљачка туђих земаља, уништавање и поробљавање дру: гих народа, — уствари је средство за остварење господства њемачких плутократа — банкара, индустријалаца и барона. Њемачки монополисти су организовали хитлеровску партију и повели рат да би се дограбили светског господства и на том путу су развили, до невиђених размјера, разбојничке методе уништавања, настојећи свим силама и свим средствима да заинтересују и увуку у злочине, у крв, у пљачку, све Њемце, да „вишу њемачку расу“ закрве на вјечита времена с

| |