Наша књижевност

јр

Размишљања о „души" ратних злочинаца 525

другим народима, да своју армију, „свој“ народ заједницом у злочи: нима неразлучно вежу за себе.

Према томе, савремени ратни злочин се не би могао сматрати појавом до које је дошло због тога што су се у „несређеним“ условима обични криминалци докопали државног кормила у појединим земљама. Савремени ратни злочин је социјална појава, настала у условима када се поједине империјалистичке државе, тачније: врхови владајуће капиталистичке класе, ради остварењг својих империјалистичких циљева, сукобљавају не само са таквим истим владајућим класама у другим земљама, него са читавим народима тих земаља; ти су врхови, истовремено, најрезкционарнији дио друштва, спреман на све — и у својој земљи и у другим земљама, да би се одржао на власти, да би сачувао насиљима у „својој“ земљи или освајањима туђих земаља — своје господство. Савремени ратни злочин јавља се у условима кризе империјалистичког (капиталистичког) система, у условима када широке масг неће мирно да подносе власт шачице монополиста, када многи народи неће да се помире с националним угњетавањем, када многи народи у својој националној независности виде истовремено и средство демократизације, унутрашњег преображаја, када се њихова борба за незаВисност од империјалиста нужно претвара у борбу против „својих“ империјалиста, који вуку земљу у ропство туђим империјалистима, у борбу за демократију.

Међутим, они су, сви ти нацисти, фашисти и како се све не зову, „нормални“ „људи“. Многи су од њих завршили универзитете, прочитали читаве библиотеке, воле сликарство, поезију итд. Ако их гледамо на фотографијама, видимо да сви баш нијесу извађени из ломброзовских збирки. Они иду у позоришта, баве се спортом, жене, рађају дјецу -- на изглед као и други свијет. У обичном грађанском животу како уствари живе као звјерови, гледају како ће се домоћи богатства, положаја, варају своје жене, жене се из рачуна, воле декаденцију у умјетности, односе се према својој дјеци не као људи, него са суманутом себичношћу животиња, отимајући и од своје дјеце за себе и претпостављајући своје дијете, своју кућу милионима друге дјеце и туђих кућа — они обично не долазе у сукоб са кривичном полицијом. Пословне махинације које врше, себичност, грамзивост, однос према жени, зверињи однос према породици, према нацији, народу, сусједима све су то, уствари, обичне појаве, обично стање у капитализму, који врши атомизирање, распадање појединаца, породица, издвајање људи о људи. Код ових, ратних злочинаца, то стање је само доведено до краја, до посљедњих консеквенца — у њима је ишчиљела свака несебичност, самопожртвовање, сваки осјећај части и поштења, који су се, упркос капиталистичком разарању људске психологије, сачували у народним масама. Они живе сваки за себе, и здружују се, у борби за тај себични, животињски, звјерски живот — као крдо. Али они нијесу крдо. ИМ тај животињизам и тај изглед крда — све је то оно