Наша књижевност
526 Наша књижевност
спољње, све то тако изгледа обичним, нормалним људима. Они су, уствари, људи настали у извјесном одређеном систему, у извјесним одређеним условима и тај систем, који су они створили и одржавали и који је њих створио, направио је од њих нељуде, чудовишта, која не презају ни пред чим, за које је „нормално,“ „природно,“ „разумљиво,“ „логично“ уништити хиљаде људи, жена, дјеце, читаве народе, читаве културе. За обичног криминалца нијесу такве ствари ни „нормалне“ ни „логичне“. Обичан криминалац врши злочин према појединцу, ради личне користи. Ови други — врше злочин према народима, према појединим слојевима становништва не због личне користи иако то често чине и ради себе, да би се и сами чега дограбили, да би се одржали — него због одржања система, поретка, власти монополиста, због освајања пијаца и извора сировина за монополисте. Раније су то империјалисти постизали насилничким, разбојничким средствима мањих размјера, ратом и разбијањем војске других империјалиста, разбијањем армија других народа, гушењем и уништавањем организација отпора поробљених народа и организовањем пљачке и терора над народима. Данас, послије Октобарске револуције, када су Лењинов и Стаљинов геније обасјали земаљску куглу, озарили људске душе, читаве народе, непролазним сјајем, када је народ побиједио на једној шестини земаљске кугле, а огромне масе покренуте у борбу за своју слободу, за свој развитак, за срећу, империјалистима не иде тако лако н они напуштају старе, изанђале приче о цивилизацији, а лаћају се расних и сличних „теорија“, „теорија“ о пљачки и уништењу других народа, тобоже ради опстанка „свога“ народа, да би на тај начин могли мобилисати што већи број злочинаца, убица, да би избрисали из својих бандитских армија сваки осјећај хуманости, великодушности, милосрђа, војничке части, људске савјести. Ствари су сада дошле дотле, да се не ради само о судбини тзв. заосталих народа — Кинеза, Индуса, црнаца итд., него и о судбини високо-културних народа — Француза, Руса, Чеха, Југословена, Шпанаца итд. Ствари су сада дошле дотле, да се не ради само о рату с војском, о уништењу ове или оне ослободилачке организације, него о рату против читавог народа, па према томе и о „мјерама“ против читавог народа. За савремене империјалисте који сањају лудачке снове о стварању свјетског господства — то је и „разумљиво“ и „логично“. Њих много не занима шта, кога и колико уништавају, него шта треба, шта мора да се постигне, ако се хоће и даље живјети. Свијет и постоји, према њиховом мишљењу, само ради њих и њихов систем је „једино могућан“ — „природни“ систем живота људи.
4. Што се тиче „теорије“ да је у ратовима увијек било ратних злочина, па према томе и у овом рату, додуше у много већим размјерима, она не води рачуна о томе да се овај рат разликује, како сам већ рекао, не само од ратова у прошлости, него и од прошлог свјетског рата; ова „теорија“, сем тога, обично брка једну и другу рату“ јућу страну — ону која уништава становништво, независност, културу
|