Наша књижевност

Размишљања о „души" ратних злочинаца 527

појединих земаља и ону која брани те земље од уништења, тачније — оне који кажњавају оне који уништавају.

Погледајмо само неке завојевачке походе, најтипичније у погледу масовног уништавања становништва.

Обично се узима најезда Монгола као примјер таквог уништавања и обично се Хитлерове хорде упоређују с монголским. Несумњиво, најезде Монгола су илустративан примјер масовног уништавања становништва и разарања читавих култура. Али се те најезде ни по чему, па чак ни по размјерама уништавања, не могу упоредити са Хитлеровим, односно савременим империјалистичким најездама. Упоређивати те ствари личило би на упоређивање воденице — с електричним млином, лука и стријеле — с авионима, савременог банкара — с варварским кнезом.

Шта је типично за монголске најезде, за уништавања која су вршили Монголи2 Какви су то уопште ратови били и ко их је и ради чега водиог

Монголске најезде су дошле у периоду када су се распадале монголске племенске заједнице а још се нијесу били створили, односно

—- тек су били у зачетку феудални односи. Класна диференцијација

међу Монголима тек је била у зачетку, војне старешине су биле тек претходници будућих феудалних господара. Тако су Монголи, изнутра јединствени, могли да створе масовну, чврсту, лако покретљиву и фанатизовану армију, што њихови противници — феудалне државе и поједини кнежеви нијесу били у стању, из простог разлога што је код њих већ била извршена дубока класна подјела на кметове и феудалце, па је и њиховг војска била састављена већином од феудалаца и њихових слугу, а дијелом и од плаћеника и била прије свега намијењена одржавању угњетавања сељаштва и сукобима са истим таквим сусједним феудалцима и феудалним државама. Зато су Монголи релативно лако побјеђивали своје противнике. Они су постали слаби тек допније када су се и код њих учврстили феудални односи.

Монголске најезде спадају у неправедне, завојевачке ратове, Монголи су уништавали далеко напредније, развијеније државе, уништаВали градове са високо развијеним културним центрима. Они нијесу бирали средства за вријеме пљачкашких налета.

Као и сви завојевачки походи и монголски су имали за циљ пљачку других народа, пљачку туђих територија. Али монголске најезде припадају сасвим другој епохи него савремени империјалистички ратови. Монголи су вршили пљачку богатстава која су затицали: из Кијевског кнежевства, из Ђурђијанске, из Хорезманског царства слали су у Монголију злато, свилу, посуђе итд, директно отето од противника. Они никада нијесу могли организовати стални, јединствени привредни систем пљачке, а чим су прешли на то — били су уништени. Они то нијесу могли јер су били на веома ниском ступњу развитка. И зато су Њихови походи носили карактер изненадних и ужасних поврмених