Наша књижевност

528 Наша књижевност

налета, који су уништавали све пред собом. Друкчије стоји ствар са савременим Монголима — империјалистима. Они у покореној земљи организују одређени систем привреде, освајају изворе сировина, пи јаце, долазе до јевтине радне снаге, организују сав привредни живот у интересу шачице монополиста, они стварају „сталан“ систем при: вредне експлоатације. Њихови походи носе карактер ужасних, плански припремљених ратних операција, ради остварења „сталног“, „вјечитег“ пљачкашког система у поробљеним земљама; они не иду само за тренутном пљачком, они иду за остварењем „сталне“ пљачке, за учвршћењем „сталног“ привредног стања. Отуда се и разарања која су вршили Монголи битно разликују од ових савремених. Монголи су разарали као што разара олуја, немајући смишљеног плана да заувијек онемогуће развитак покорених народа. Ови савремени, међутим, баш руше и уништавају, плански и смишљено, оно што је најбитније 32 индивидуалност, за развитак, оно што сачињава срж националне културе народа и оне слојеве који су носиоци даљег специфичног националног и прогресивног развитка. Монголи су се такође сурово обрачунавали са становништвом. Они су уништавали водене направе и до. вели до опустошења читавих области, они су спалили читаве градове и сасјекли становништво у њима. Иза њих је остајала пустош, као да никад живота било није. Таква пустошења гонила су их да иду даље и даље, све док се нијесу расплинули на огромним просторима од Китаја до Индије, Персије и централне Европе. Чим су увидјели да пустошењима истовремено слабе и сами себе, јер исцрпљују резерве на којима се у даљим походима могу ослонити, чим су почели да заводе какав такгв режим сталне феудалне експлоатације — они су пропали, одмах су их претекли и уништили много развијенији покорени на“ роди. Монголске најезде су успориле развитак многих народа, али тај развитак нијесу могле пресјећи. Савремени завојевачи, међутим, уни: штавају становништво не само у току завојевачких похода, не само да би га смирили и онемогућили сваки отпор. Они то чине по унапријед смишљеном плану — да заувијек онемогуће национални развитак тих народа. Разумије се, ови њихови свјесни планови су исто тако апсурдни, неостварљиви, као што су се показали неостварљиви и снови Џингис: хана и њему сличних завојевача. Али ту, понављам, постоји једна битна, квантитативна разлика. Монголи су били варвари који су тек били изишли из племенске организције, савремени империјалисти су само варвари по методама, али по свјесности циљева, по техници којом располажу, по планираности свога рада, и што је основно — по ступњу друштвеног развитка — нијесу то ни у ком случају. Отуда су њихови ратни злочини не само већи по размјерама и далеко свирепији по методама, него, истовремено, опаснији по судбину, по развитак угрожених или покорених народа, па и читавог човјечанства.

Упоређивати и друге завојеваче из историје, сем Монгола, с ње: мачким или ма којим другим завојевачима, који би, као и њемачки,

| | |