Наша књижевност

Размишљања о „души" ратних злочинаца 529

поставили себи за циљ остварење свјетског господства —- нема никаквог смисла, пошто су по уништавању Монголи у сваком случају измакли испред свих, и можда их понегдје и понекад сустижу само Турци, и то, углавном, у каснијем периоду своје владавине.

Значи, иако је ратних злочина од стране завојевача увијек било у ратовима, савремени ратни злочин се разликује од оних ранијих у оној мјери у којој се савремени рат разликује од ранијих ратова, у којој се циљеви савремених завојевача разликују од циљева завојевача из прошлости, тј. по ономе по чему се наша епоха, епоха монополи: стичког капитализма, разликује од свих ранијих епоха. Упрошћено мислећи: у античком добу се радило да се дође до робова, у феудализму да се преотму кметови, у периоду либералног капитализма да се оствари пијаца за национални капитал, сада, у доба монополистичког капитализма (империјализам) — да се оствари свјетска превласт једног империјалисте или блока империјалиста над изворима сировина и пијацама. Али наша епоха није само епоха међусобне борбе империја листа. Она је и епоха уништавања империјализма, уништења капитализма. Октобарска револуција је то већ извршила на једној шестини земљине кугле. Савремени завојевачи, у тежњи да остваре свјетско господство, готови су и да разоре културу, државност високо развијених слободних народа, па чак ако треба да униште и читаве народе, да их врате назад и направе од њих колонијално робље, кметове, који не би имали ни своје писмености ни ма каквог државног националног живота.

Из свега излази да за разумијевање проблема савременог ратног злочина, за објашњење „душе“ савременог ратног злочина нијесу довољни стари начини мишљења и да треба увијек водити рачуна о специфичности епохе, служећи се новом марксистичко-лењинистичком методом истраживања, која је једино у стању да објасни епоху као цјелину, па према томе и поједине њене манифестације. Савремени ратни злочин није продукт националних црта овог или оног завојевача, криминалног каргктера завојевача, биолошких одлика људи или „недаћа“ које сваки рат доноси. Савремени ратни злочин је пре: дукт завојевачке политике, он је „идеално“ средство за сваког империјалисту који иде за поробљгвањем слободних народа, за остварењем свјетског господства, „идеално“ средство против сваког народа који неће да буде обично робље, за уништење сваке националне не: зависности поробљених народа. Отуда борба за уништење ратних злочинаца, за њихово кажњавање, није обична казна злочинаца, него саставни дио борбе за прогресивни, демократски развитак, против империјализма, за националну слободу народа

О „души“ ратног злочинца

Ако пратимо суђења ратним злочинцима, без обзира гдје и над ким се она врше, упадају нам у очи неке истовјетности у држању

34

и

је