Наша књижевност

530 Наша књижевност

окривљених, које су, по мом мишљењу, битне за разумијевање психологије ратног злочинца.

Прије свега, упада у очи да су сва она чудовишна злочинства, подлости, издаје — за све њих нешто „разумљиво“, „логично“ и „природно“. За Јонића или Драгог Јовановића, на примјер, сасвим је „разумљива“, „логична и „природна" сарадња са Њемцима, џако они себе не сматрају пријатељима Њемаца. Они говоре отприлике овако: да би се очувао поредак и спасило српство (уствари — поредак који је постојао у Србији) сарадња с окупатором, макар колико он био непожељан и омражен, „разумљива“ јеим „природна', они нијесу чинили ништа друго него се борили за остварење тога програма, а убиства и насиља, до којих је долазило, вршена су мимо њихове воље, неизбјежно, самом логиком борбе. Дража Михаиловић каже: било је борбе и то се није дало избјећи. И сами непосредни извршиоци злочина, директне убице, говоре, по прилици, исто. Ја се сјећам једног из Бихаћа који је вадио очи жртвама. Он је дао ово објашњење: то је било такво вријеме, убијало се, онима горе се то допадало, он то није радио баш по директној наредби, него што је таква наредба, неизречена, ненаписана, постојала, потицала је из штимунга, атмосфере која је владала међу наредбодавцима убистава. Он, иначе, у обичном жи“ воту, никада то не би урадио. Тај убица био је неки младић, гимназиста, и био је много узнемирен што ће му мајка бити забринута док је у затвору. Други један, који је поклао масу људи, жена и дјеце, рекао је да су му то наредили, да је неко то морао учинити, и да он лично никад то не би урадио. Итд. Дражини команданти (Кесеровић и остали) тврде да су вршили злочине јер им је наређивао Дража, Дража тврди да су то радили на своју руку, Кајтел тврди да су на ређивали Фирер и Хес, Хес и Фирер би тврдили да је код јединица и команданата било самовоље и недисциплинованости. Сви ратни злочинци су у том погледу слични као јаје јајету. Ако се злочин већ не може сакрити, они му дају „логична“ објашњења. Они у Нирнбергу тврде као и ови у Топчидеру, да је био рат — да они нијесу мислили тако — да уништавају становништво читавих крајева, да уништавају народе, него су то радили поједини команданти а наредбе — уништити, стријељати, ликвидирати, не презати ни од чега уствари су потицале отуд што је требало обезбиједити несметани рад трупа, да су Руси, Срби, сељаци тих и тих села били мирни — до тога не би могло доћи.

Ова „логика“ ратних злочинаца потиче отуда што су они сами продукт постојећег система и што је тај систем формирајући и њи хову свијест и њихову психологију као његових носилаца, за њих једино могућни, прихватљиви, разумни, логични, природни систем (уствари — систем поробљавања радних класа и других народа). И све радње које тај систем намеће у току рата, сасвим су, према томе, логичне и природне. Сви су они себе сматрали модерним, савреме-

бота арена ти