Наша књижевност

550 Наша књижевност

— Знаш ли ти где си»

— Знам, рекох јој — код партизана!

— А откуд

— Ево, велим, пушке: пушка уз зид прислоњена.

Насмеја се та жена:

"— А како, рече, ти чак овде да залуташ»

—- Нисам залутала, дошла сам намерно. тражила сам вас.

— И тако с трбухомг!

— Тако...

— Нашли су те, прича ми она — наши курири. У снегу си лежала. Имала си срећу; један курир каже. Хајде, овуда је ближе! А други: — Ближе јесте, али четници вршљају! Хајдемо, каже он, на ову страну. Погађали су се тако, дечаци, по петнаест година имају, па закључише2 — Нека не буде ни по мом, ни по твом, хајде, рекоше, средином! Средину да ухватимо. Тако су тебе нашли. То је било синоћ. Ма свести си лежала. Одмах су мене позвали. — Другарице, нека жена лежала у снегу — да је видиш! Знаш, ја сам лекар. Видим одмах да ће да се породиш — јесте ли сви ви овде, овако грлатиг Много си јаукала. И дете, кад се пробуди — чућеш га. Све јечи. Мислила сам да нећеш остати — превремени порођај, чини ми се» А ја овде немам алат. Али добро је испало... — Па што ти, упита ме на крају — да дођеш овде, а тек што се ниси породила>

__ Због невоље, рекох — није због добра. Талијани све попалише.

—_ Па како ћеш сад — с дететом»

— Не знам... — а одакле си ти, другарице 2

— Из Београда, — вели она.

— А откуд те ја познајем Црну хаљину и леђа — леђа ти по"знајем» _- Нисам никад у овом крају била, каже она. Не знам откуд. То је, мора бити, док си лежала у бунилу, па чим се пробудиш — а ти мене угледаш! Сад ти се чини да је то одавно било. А јесте било одавно, додаде она замишљено — гледала си ме и још док ниси била мајка!

Придигнем се ја после два, три дана. Зовне ме командир — онај исти Владо:

— Шта ћемо с тобом другарице 2

— Што и са другима.

— Док смо, вели он, овако на миру, још и којекако, али кад борба почне, немаш куд — мораћеш и дете да носиш!

— Носићу га.

Узмем ја да премишљам. Кад почне борба или повлачење, у једну руку пушку, у другу дете — незгодно је. Досетим се некако: треба да сашијем неку торбицу, па дете на леђа — руке слободне!

Тако сам и урадила. Сашијем торбицу. Лекарка ми донесе цуцлу.

— Претурам по неким лековима, које сам понела, рече — па нађем ово. Кад праште куршуми — нека се занима!