Наша књижевност

ДРАМА ПРЕ СТЕРИЈЕ И ДЕМЕТРА

О драми у Хрвата и Срба и о позоришном животу пре појаве Јована Ст. Поповића и Димитрија Деметра мало се води рачуна. Међутим, док се није јавила данашња драма, било је у нас много покушаја које ћемо у овом кратком и популарном прегледу расмотрити.

1

Међу љубитељима наше старе, средњовековне књижевности обично се наводе, као први помен о позоришту у нас, Теодосијеве речи из „Живота светога Саве“.

По Теодосију, македонски феудалац Стрез „утврди свој дом у (граду) Просеку, а тај камен беше врло висок, до двеста сежања и више, под којим одмах тече велика река по имену Вардар. На том, дакле, камену, помостив га дрветом, начини своје позориште. Кад би, бедник, хтео да се весели, он би ту седео, пијанчећи на мрском, смртном судишту, играјући и веселећи се. А весеље његово беше смрт човечја, и за малу кривицу осуђиваше кривца на смрт, и заповедаше да се баци са оног страшног високог камена од онога п030ришта, Кад кога тако бацаху, он весео узвикиваше. Пази да не исквасиш кожуха! — јер бачени немађаше где пасти до у саму реку.“

Тако би, тобож, прво позориште у нас било засновано у Македонији, почетком тринаестога века, на дворцу једног бунтовног феудалца који се одметнуо од свога сизерена. Међутим, критички посматрано, наше љубитеље старе књижевности преварила је реч позориште и стена која им се, покривена дрвеним подом, учинила да је позорница: „На том убо камени древијем помостив позориште своје сатвори“ Али позориште у нас није увек значило само театер или бину, него се овом речју у наших старих писаца казује и призор, а понекади место на коме се врши или гледа суђење и кажњавање људи.

Да је реч позориште у старом нашем језику имала шире значење него данас, могло би се навести много примера. Влашки војвода Јон Радул у једној својој исправи из 1496, када су Румуни писали словенски, нада се да ће се својим добрим делима удостојити „милост улучити на страшном суду свенароднаго позоришта“, а Том-