Наша књижевност

Драма пре Стерије и Деметра 555

ко Мрнавић у седамнаестом веку, на обалама Јадрана, каже: „Каконо ће бити у рају липо позориште гледајући славу мучеников и исповидников.' Па и Његош, много доцније, вели: „Да страшнога духу позоришта!“ Дакле, поред данашњега значења, ова реч у нашем је зику значи јоши гледалиште и призор. Зато Вук није имао право кад је за ову реч у „Одговору на утук“ Јовану Хаџићу рекао: » ·-. Ја до данас нити сам чуо ове ријечи нити корјена од којега је он (Хаџић) производи.“

Читаоци средњовековног текста, заведени данашњим значењем ове речи, схватили су наведено место у Теодосијевом житију као да је реч о театру или бини, а не о губилишту од кога је један крволочни феудалац начинио теферич, наслађујући се уз пиће и шалу мукама својих жртава.

Исто је тако још један термин нашега средњовековнога језика смелије тумачен него што би требало. То је чудна кованица козлогласованије, која је очевидно превод грчке речи трагедија (јер је трагос, јарац, у старом нашем језику козл), али у нас не значи позоришно дело нити глуму, него гозбу, пијанку, разуздану шалу. Када је Душанов официр Јунац са својим војницима почео да чини насиље над калуђерима Дечана и да пљачка манастирску имовину, Стеван Дечански се, како прича Цамблак, јавио у сну осионом официру свога сина и испребијао га црквеним свећњаком тако да се Јунац пробудио сав укочен и у модрицама. После тога, вели Цамблак, „козлогласованија млчаху,“ то јест престаде пијанка Јунчева и његових војника по манастиру.

И у другим примерима, козлогласованије никад не значи позоришни комад, него весеље на свадби, пијанку или гозбу са шалом што, наравно, не искључује могућност да је на таквим забавама учествовала и нека врста забављача који би се могли назвати глумцима.

И ова реч глумац врло је стара. Долази од речи глум и глума, које значе шалу, весеље, свирку, уопште забаву, па каткад и игру. У нашем народу, знало се у понеким крајевима одвајкада за ову прасловенску реч. На свадбама би који од младића, најчешће необично окићен, а каткад помало као и маскиран, заподевао свакојаке шале са младожењом, младом, кумом и осталим сватовима. То лице звано је глумцем, а његов посао глумом. „Брез мене се не може оженит нитко како брез глумца,“ каже се у једној Држићевој комедији. „Јако глумац, јаче бубањ, а најјаче невеста,“ вели једна иронична народна пословица о језичној млади. И данас, или је тако било доскора, у Левчу „онај који се прикраде ложници до прозора и слуша три прве вечери“ шта чине младенци, „зове се глумац.“

По свој прилици, значење ове речи доцније се проширило на људе који приликом и каквога другога весеља, а не само свадбе, забављају шалом и свирком званице. „Сву ноћ у игри и глумах прој-