Наша књижевност

Из преписке С. Марковића

(Из писма Паји Мијајловићу) Цирих, 7. Јуна 1869. год.

... Такве пиљарске душе могу да владају само у Србији. Гонити и тиранисати човека само ради гонења, ради тираније, ради тога да се покаже „своја власт“ —_ то само могу да раде такве пиљарске душе, као што су та београдска господа. Па онда викати ура! и живео! сваком тирану и подлацу, пљувати и викати на свакога поштеног човека и на силу се наметати влади за шпијуна то само могу такве ћифте као што су многи београдски трговци. То је све урадила „благословена“ система „великога“ усрећитеља српског народа коме сва Србија диже споменик, — ваљда за то што није имао времена да их све повеша. А с друге стране наши вајни либерали, који одмах пућкају чим им се свирне, и који с капама испод мишке просе од Блазнавца и Ристића „мало слободе“ за богаља — српски народ — и за то унапред обричу да ће овај бити вечно веран роб династији Обреновића. Наши су либерали као и маторе каћиперке. Њихове либералне фразе то су лажни зуби, лажна коса, белило и руменило којим се кити каћиперство. Повади зубе, ишчупај косу, отри белило и руменило — њу ништа не боле. Тако и наши либерали: натерај их да славе највећег деспота као највећег патриота, да његову „десну руку“ и његове „јуначке груди“ хвале народу као спасиоце отаџбине, као браниоце слободе (за неколико јалових обећања) а да вичу на претеране, који, „задиру дубље но што би требало“, „анархисте“ и т. д, људе с којима су до јуче радили заједно и то њих ништа не боле..

(Писмо Владимиру Јовановићу)

Цирих, 4. Јула

„Ко год ме је ударио у леђа вратио сам му у лице.“

Гарибалди

„Подлаци“, „ниткови“ то су људи, који „систематично оцрњују људе, против којих с научним разлозима не могу да изиђу“, велиш ти.

Ја сам изишао јавно са научним разлозима, које нико није оборио. Ја сам те питао, где сам ја „оцрњивао“ те људе које ти спомињеш» Ти на то не одговори —- јер ниси могао ничим да потврдиш своју измишљотину. Па при свем том називаш ме подлацем и нитковом! Како се зове човек, који без разлога црни другога човека2 Ти си сам казао подлац и нитков. Утуви то добро.

„Шарлатанство“, „нитковлук“ називљеш ти политику, која „у политичкој борби исповеда начело: „ко није с нама, тај је против нас“. Онда су шарлатани и ниткови Мациније и Масал. Онда су шарлатани сви „социјал-демократи“ неки, који устају против „национал-либерала“ и „фортшритера“ и других „полутанских партија“; онда су шарлатани сви „непомирљиви“ у Француској, и то не партија социјалиста (Рошефор) већ партија „Фери-Гамбета“, која јавно објављује, да су „врата левице свима затворена, који нису непомирљиви републиканци“, а то се односи на 17-торицу „Пикара“, који као и сви политички хермафродити траже „да направе брата од небрата“, од Наполеона републиканца, од Блазнавца патриоту. М ти се усуђујеш да називљеш „шарлатанством“ и „нитковлуком“ оно начело, које исповедају сви поштени политички борци ма којој партији припадали!!! Зар то није горопадан безобразлукр Ти скачеш, као да сам те полио врелом водом, кад те запитах: „јеси ли у државној служби, или не“2 Ти вичеш, како ја немам „образа“, кад те питам: „јеси ли се најмио у „прљавих“ великаша“» Ко је говорио о „најму“ и о „прљавим великашима“2 Мли зар