Наша књижевност

ПАРИ за Ур МЕ а

+ == ти "

266 : 5 ме : : | Наша књижевност у

Вершинин. Васо, зар плачешр Заиста, тешко је и страшно газити по земљи, Васо!

(Син Бин-у диже главу.) Први рибар. Лези! Лези, драги мој!

(Син Бин-у леже на леђа и лежи опружен. Мрак. Тутњава. Пуцањ.)

Завеса

-- - ДРУГА СЛИКА

Кула оклопног воза

= (Два топовска пуцња.)

254 Обаб. Докле ћемо тако да стојимо усред шуме» Већ трећу ноћ - не спавамо. Ја бих оног ниткова машиновођу и сам убио да га нису партизани уцмекали.

Њезеласов. Топови! Први и други — спремни за паљбу! Циљ — митраљеско гнездо; даљинар — тридесет пет, темпирање тридесет пет. Пали!

(Чују се два топовска пуцња.) Мислим да су погодили! Браво! Не штедите гранате!

Обаб. Ништа не могу да видим, господине капетане. Куда су погодили 2

Њезеласов. Против коњице —- двадесет и пет. Картеч! Пали!

(Два пуцња.)

Обаб. Где видите коњицу, господине капетанер Тамо је мрак, ништа се не види.

Њезеласов. Немојте да ми сметате. Зар нико не може да управља локомотивом г

Обаб. Рекао сам вам, господине капетане, да су машиновођу убили; питао сам добровољце — нико не може.

Њезеласов. Страховито·ме боли глава... (Пије воду.) Чини ми се да нисам спавао читаво столеће... А у граду сада вечерају, после ће сести да играју преферанса. Варја ће лећи на диван, читаће књигу. Шта може да се чита у такву луду ноћ>

Обаб. Људи су јако уморни. Докле ћемо пуцати» Ја бих тог машиновођу...

Њезеласов. Касно је, касно. Први и други топ — спремни за паљбу! Циљ — митраљеска кола; даљинар — деветнаест, темпирање — осамнаест.

=