Наша књижевност

Хроника

Последња претстава Московског театра Лењинског комсомола била је Ибсенова „Нора", једино дело страног писца које је ова уметничка група извела на гостовању. Тема ове драме, која је некад изазвала бурне дискусије о дужности и праву жене, данас већ делује помало старински. Али њена реалистичка заснованост у приказивању грађанске породице, њена емоционална и психолошка основа у главним носиоцима радње — још увек делују убедљиво и снажно.

Редитељи С. В. Гиацинтова и И. Н. Берсењев остварили су ову драму као прави ибсеновски „дом лутака“, малограђански претрпан свим могућим стварима, међу којима Нора води свој наивни кућни живот. Редитељи су више пажње посветили индивидуалним психолошким особеностима појединих ликова, њиховом унутрашњем проживљавању, него спољашњој драми односа и сукоба. Оштра ИбСенова критика брачних конвенција и лажи грађанског друштва тиме је ослабила и добрим делом се свела на један потресан индивидуалан случај.

У тумачењу Норе С. В. Гиацинтова је правилно подвукла „женску“ страну карактера, наивност, безазленост, детињску нежност. У сазревању кризе, кад почиње да провиди себичну основу у мотивима свога мужа, Гиацинтова све носи на емоционалној, психолошкој основи, услед чега нагли преокрет делује као ћудљив хир. Одлуку да напусти свој дом, мужа и децу, требало је припремити и на интелектуалној основи, и са рационалним мотивима. У тренуцима када се Нора бори за своју срећу, верујући и стрепећи за њу, Гиацинтова је на незабораван начин откидала из свог срца потресне речи, тоном који је особина само највиших позоришних уметника. Утолико више је падала У очи њена јевтино замишљена и оперетски изведена „Тарантела“. И. Н. Берсењев, у улози Хелмера, више је подвлачио особине оца породице, него пословног и службеног директора банке, који на живот гледа кроз каријеру и дивиденде.

Улога Крогстата, у тумачењу В. Р. Соловјева, дата је стилом уцењивача из криминалних филмова. Преокрет који у њему настаје у завршници, под племенитим дејством љубави, остао је потпуно непојмљив,

Приказ „Норе“, у коме је било више руске но праве норвешке атмосфере, био је, захваљујући У првом реду високим квалитетима игре Гиацинтове, једно од најлепших остварења Московског театра Лењинског комсомола.

ж ж ж

На свом гостовању У нашој земљи, Московски театар Лењинског комсомола показао је високе квалитете позоришне уметности и у режији, џи у глуми, и у инсценацији. У свом уметничком раду, тако богатом у тражењима и резултатима, он се углавном ослања на традицију художествене глуме, реалистичке и по методу и по изразу, али не прихвата готове и У својој готовости већ помало шаблонизиране рецепте, већ на свој стваралачки начин примењује художествени метод, ради и делује по принципима система К. С. Станиславског.

У својој тежњи за живим, увек новим стваралачким изналажењем, чак и Кад су у питању дела која су у Художественом театру добила један савршени сценски израз („Васја Жељезнова" на пр.), Московски театар Лењинског комсомола покушао је да, саобразно ходу времена и могућностима нове уметности, нађе нова театарска решења, да ствари сагледа у новијем, модернијем светлу, да нађе нов, адекватнији израз сценским садржинама, Колико год да је та тежња, стваралачка сама по себи, дала овом театру вид ванредне уметничке виталности, она га је, с друге стране, у решавању извесних проблема одвела са пута художественог реализма у сценски натурализам, у симболична претеривања и хиперболе,