Наша књижевност

ФИЛМСКИ ПРЕГЛЕД

О ФИЛМУ „ЗАКЛЕТВА"

У Београду је репрезентативно приказан велики совјетски филм „Заклетва". И за совјетску филмску продукцију, која се одликује великим, много пута чак и грандиозним концепцијама и која не бежи од садржаја који захтевају изванредно широке планове и многоструку филмску оркестрацију, филм „Заклетва" је доиста једно остварење које задивљује огромном обухватношћу времена, простора и збивања. То је филм који резимира читаву Једну епоху, и то епоху која је историски преокретна за будућност човека и човечанства, и зато пребогата живом, активном, плодоносном садржином. Временски, овај филм обухвата периоду од 1917 до 1945. Према томе, у своме основноме карактеру, то је један историски филм.

Али историски карактер тога филма је особене врсте. Историски филм, обично, иде у прошлост и из ње евоцира један одређени драматични фрагмент. Најбољи совјетски историски филмови прошлост осветљују по једној концепцији историје која тражи и налази истину о животу и стањима у прохујалим временима и даје је као беочуг у развојноме ланцу историскога кретања до нашега доба. Али садржина историскога филма на коју нас је навикла западна европска продукција тражи у историскоме материјалу за филм само елементе који оживљују њену егзотику и који, према томе, у романтичноме осветљењу искривљују претставу о прошлости.

Са филмом „Заклетва“ и совјетско филмско стваралаштво постиже један нови и смели резултат. Оно овде прилази савременој историји и у њој, у целини, оживљује најблиставију и најсудбоноснију епоху: од велике Октобарске револуције до величанствене победе над фашизмом оних огромних радних снага које је Револуција покренула, организовала и учинила победоносним. У краткотрајним сразмерама двочасовне игре на платну, овај филм даје, у изванредној синтези, дуготрајне, а огромне градилачке и борбене напоре Револуције и новога друштва које се из ње родило, да се нови живот устали, обезбеди, конструише и брани. Он почиње са рефлексима криза и искушења који су се имали превладати У првим годинама иза Револуције, а одмах затим обухвата и епопеично оживљује грандиозну стаљинску епоху изградње совјетске земље и јачања њене материјалне и моралне снаге. Као у сну, као у бајци, а најпуније реалистички убедљиво, ничу пред засењеним очима гледаоца нови градови и џиновска индустриска постројења, преображују се стари ин стварају нови животни облици, машина се подвргава човеку и постаје му савезник и пријатељ, и улице и њиве добијају нову динамику и један ритам који пулсира здруженом снагом множине и колективнога полета. А истовремено се врши и дубока трансформација у људима, човек постаје други квалитет, његов лик губи тамнине и сенке и све сугестивније зрачи уколико се дубље улази у епоху и њену садржајност. Отаџбински рат, којим се испуњава завршница филма, скоро симболично дејствује овде као врховна аргументација

195