Наша књижевност

292 у К Наша књижевност

о повезаности совјетскога човека са тим новим облицима живота, о његовом неодвојивом сједињењу са отаџбином рада, о несаломљивој вољи да се она брани, са вером која изражава нову, вишу свест совјетскога човека. И доиста, блистави мотив победе над фашизмом, у којој се у триумфалној интонацији филм и завршава, одјекује у гледаоцу као необориво сведочанство о историски великоме извршеном задатку.

___ Мсториски смисао збивања у овоме филму обележавају изванредно рељефне појаве великана ове епохе. Од дубоко људски племенитог и у простор векова зрачећег лика Лењина, који се овде иза смрти неумрло назире, преко горостасне стваралачке свемоћности Стаљина, која овде активно и видно дејствује, до великих и знаменитих политичара, градилаца и војсковођа, који под овим врховним окриљем задобијају победе у раду, у политици и на бојном пољу, филм је апсолутни резиме живога тока те грандиозне историске епохе. Од тренутка кад се, после смрти Лењина, указује мужествена фигура Стаљина, који озбиљним и кроз дубоки снег тешким корацима прилази клупи у парку где је Лењин волео да седину прибраној самоћи да размишља, и који ту у немој игри унутрашњих збивања, која је речитија од сваког гласног израза и сваког видног покрета, узима историску одговорност на себе, филм је добио свој печат и обележио свој карактер. Величанствена сцена заклетве над мртвим Лењином одређује му садржину: он је жива, уметнички реализована документација о извршењу те заклетве, коју су једногласно и узбудљиво усложено положили руководиоци и бескрајне совјетске радне масе.

Велики квалитет овога филма управо и јесте у том изврсном решењу: врховне снаге совјетске отаџбине, њени устројитељи и управљачи, нису ни у једном тренутку одељене од малог радног човека, који остварује њихове замисли и планове. То повезивање малога појединца и масе, народа сагледаног овде и у јединци и у броју, са моћним руководним енергијама, чини овај филм дубоко и узбудљиво људским. То му даје топлину и присност правога, живим пулсом устрепталог реализма. Из извесне узвишености, која увек помало хладно делује, ни у којој би он остао да се његов развој задржавао само у горњим плановима, филм је спуштен на само човеково тле, и кроз једну стаљинградску породицу и њену ближу и даљу околину, топло, органски скоро укорењен садржином у сами сплет раднога живота народа. И тако се, у низу сцена које ова два плана спајају и интимно здружују, као што је, на пр, она простонародна игра пред Стаљином, Молотовом, Ворошиловом и другима, народ и руководиоци стапају у једну нераздељиву целину која се зове совјетска земља.

Историска вредност тога појма је рељефно истакнута Једним изванредним контрастом. У тренутним визијама, тек само у сугестијама, у фрагментарним илустрацијама, новој, револуционарној и историски преокретној стварности социјалистичке отаџбине супротставља се, с времена на време, покоји мотив деклинације и декомпозиције Запада. Хитлер, Минхен, декадентни и морално корумпирани живот великих градова, све до злочиначке западне политике равнодушности према симптомима катастрофе која прети, и више од тога, до њенога сарадништва са деструктивним силама које је припремају, појављују се овде у низу тренутних, али врло упечатљивих детаља, који су ненаметљива, али дубоко делујућа антитеза између новог, револуционарно градилачког света, и старог живота у распадању,

Сав тај историски и идејни садржај остварен је изврсном игром. Као пример, за илустрацију тог пуног филмског реализма у приказивању овакве садржине, треба истаћи дирљиви, патетични лик који је оживела уметница Гиацинтова. Приказујући жену и мајку која, трагично страдајући, уме да храбри, да води и да гради, она се показала као ненадмашни креатор људске племенитости, У узвишењу до кога човека може да подигне само моћна револуционарна идејност, зера у велики социјални идеал. 5