Наша књижевност
Белешке
дотадашњи начин књижевна стварања. Они у своје радове, песме и приповетке уносе нову садржину са јасно подвученом социјалном тенденцијом. После познатих Марковићевих чланака Певање и мишљење и Реалност у поезији (који је написао 1870 у Јагодини) они чине прекид у духовном стварању и отада се јасно осећа нов дах у њиховим књижевним творевинама. За време трогодишњег боравка у Јагодини Јакшић је дао своје већином краће песме и приповетке, у којима је јасно изражено његово ново схватање људи и живота уопште, а нарочито средине у којој је живео. Никада он У својим литерарним делима није био ближи правом и истинском животу и никад се његов бујни и песнички темпераменат није више излио у складу са социјалним духом тога времена, као У песмама Бојна песма, Макса шнајдер и ђаво, Јевропски мир, Стража; у приповеткама Си. рота Банаћанка, Комадић швајцарског сира, Мајстор Триша и г. Миша па донекле и у духовитим, сатиричним дописима које је онда из Јагодине слао Срби ји, Јавности, Гласу јавности и др. опозиционим листовима који су излазиПЛИј У Београду или Крагујевцу. Јакшић 7“ Т се тала потпуно био приближио Свето-
| зару Марковићу и он се својски борио
| за ново друштво, јавно хвалећи позна| те чланке Св. Марковића у листу Раденик за које каже: „да ће избавити српски народ из несретног, јадног и | сиромашног живота у коме је живео.“ | Тај његов борбени став, са јасно испољеним симпатијама за ситне и мале људе који су као и он проводили јадан | и чемеран живот, неће напуштати | ни по одласку из Јагодине и он ће | 1875 и 1876 дати своје чувене песмг: Шваља, Ратар и земља у којима се јасно испољава његов лични | став песника увређених и прогоњених. М,М,
|
Светозар Марковић и Милован Глишић, — У „Мојим успоменама“ Станке „" Глишићеве (Београд 1933, посебно изда-
305
ње Српске књижевне задруге), прича се како је Милован Глишић ухапшен
због Марковићеве Србије на Истоку. „Мој је брат становао у Високој у-
лици“, — сећа се Станка Глишићева, — „а преко пута становао је његов друг Марко Пајић... Знам... да је
мој брат, пошто ми је дао пола цванцике, једног дана отишао пре подне од куће, и да је било већ и вече, а он се није вратио. Ја одем под Марков прозор и зовнем га: „Господине Марко, а где је мој братрг“ Марко је био од оних људи који не завијају у памук оно што хоће да кажу, па ми довикну: „А зар ти не знаш да је он ухапшенг“ М ја кукајући одем кући.. Сутрадан сам од једног братовљевог друга који је лошао да ме обиђе, лознала зашто ми је брат ухапшен. Он, Живојин Симић и Илија Коловић прешли- су у Земун, накуповали забрањених књига Србија на Истоку ол Светозара Марковића, кришом их однели у Живојинов стан, сакрили испод сламарице, па запалили цигарете и радовали се што су ту ствар вешто извели. Олједном, отворе се врата, уђу полицајци, све претресу, нађу књиге, покупе их и понесу, а њих сву тројицу одвелу у затвор. После су они сумњали на једног њиховог друга да их је олаој и
Милован Глишић провео је у затвору неколико месеци,
Л.
Литература о Светозару Марковићу, — Настављамо са бележењем чланака и студија о Светозару Марковићу:
Миновић Драгомир Р. Светозар Марковић и прелратна Србита. (Нова Европа ХХХТ — 1938, 77 — 84).
Митровић Милорад Ј. О прослави пок. Светозара Марковића, песма, (Дневни лист 25 фебруара 1899. — Пригодне песме, Београд 1903. — С. КУКВ ен 27 котри Ена
Милутиновић К, Светозар Милетићи Србија. (Летопис матице српске 352 — 1939, 364—367), Засебно Нови Сад 1939, 16—20, У