Наша књижевност

Ма ЕУ ИН ЈЕ КАЕ АААА ИУ ја А ДЕ 5 << = Мај 6 2 УН Х' ЗРСЖЊУ Ру ПР ПЕ И

ПОЕМА О ПРУЗИ

1 ТРАД ИЗ БАЈКЕ

Заставе... Поворке... Руке логор дигле. Шта из својих кућа те зенице носе»

Да ли осмех мајке, плетиво и игле

или један светли прамен драге косер

Као град из бајке град младости ниче. Глас се гласу јутрос на таласу јавља. Соко свод крстари, гласно поздрав кличе кликтајем у славу сунца, снаге, здравља.

Џас за часом прати: грозницу, свежину, мишиће к'о чврсте конопце на броду, кожу као бакар, крепкоћу, једрину

и жар да узбурка и умири воду.

Да упију очи овај огањ рада,

ту кошницу среће у себе да приме да упију уши ко шум водопада

хуку овог јутра, талас звучне плиме.

У себи се носи: неспутаност, полет, ритам свој и расцват земље у замаху, снага да укроти камењар и голет, заноса и среће пљусак, кишу плаху.

Да прохуји живот, да прострује вали, са пустоши да се чаролија скине! Радости, ти прасни, ороз свој опали к'о празнични хитац у недра пучине!