Наша књижевност

Наша књижезчост

Вершинин. А сећаш ли се, Мване Аристарховичу, кад сам те батинао на гумну иза пластова2 Убио си кокошку тољагом. Ни данас још ниси платио за ту кокошку.

Обаб. Кокошкуг Колико тражиш за кокошку2 (Виче) Куш! Зар не знаш с киме говориш»

Вершинин. Ниси научио да се дереш. Не умеш да се дереш, не умеш. Де, де, де, хајде иди својим путом, не мораш да ми платиш за ту кокошку.

Обаб. Тако, брате. Ваши сељаци се спремају да крену на Лбишченск, Вершинине. Пазите, ја могу...

Настасија. Боље да идемо у хан, Никита Јегоровичу.

Вершинин. Слабо им ти можеш, Иване Аристарховичу. Немаш ти доста памети за многе ствари. Ето, имаш сабљу, имаш руку, сто пудова можеш њоме да дигнеш, ето — ту сам пред тобом, а још ме ниси посекао.

Обаб. А што бих те посекаог Имам ти ја других брига... Ето, крећемо с оклопним возом. (Одлази.)

(Низ степенице силази Знобов) Знобов. Мислио сам да нећете доћи, Никита Јегоровичу.

Вершинин. Стари смо знанци, како да не дођем! Да седнемо мало. Нама је у вароши досадно. Само да продамо рибу и одмах да се вратимо. Имам пуно посла у општини. Народ је сада узнемирен, мука му је без разборита човека. Од муке почиње да љушти ракију.

Знобов. Има једна непријатна ствар, Никита Јегоровичу.

Вершинин. Море, да ти кажем нешто. Немој ти, господине Знобове, да ме петљаш у своје непријатне ствари. Кажи ти мени нешто пријатно; ако је до непријатних ствари, имам ја тога доста у својој општини. Ми сељаци морамо да живимо полако, натенане. Нисмо учили школе, неписмени смо, а ја ти имам велико газдинство, жену, двоје деце — Мићку и Сашку.

Настасија. А и деца су нам добра. Тако су ваљани и честити.

Вершинин. Синови су ми дружевни и весели. Имам ти крчевину у тајги, пластове по ливадама, поред кућа крстине, а поред кр' стина децу. Хајде сад, буди паметан, иако си неписмен.

Знобов. Познајемо ваше газдинство, Никита Јегоровичу. Кал сам одлазио у лов, имао сам прилике да га видим.

Вершинин. Зато ме немој терати да ратујем.

Знобов. Рат ће вас мимоићи, Никита Јегоровичу. Имате среће, изгледа. Само сам начуо да су у вашу општину послати Јапанци. Го вори се да је избио устанак или тако нешто,