Наша књижевност

(Оклопни вез 14 6»

А ти си, ето, донео рибу да продаш, Никита Јегоровичу. Дарове да купиш. Хтео си деци да купиш свиралу. (Гледа Мишу. УХ, како цвили та свирала.

(Улазе Знобов и Пекљеванов)

Пекљеванов. Је ли то Вершинин>

Знобов. Да. Скрећем вам пажњу, друже Пекљеванове, да он има огромног утицаја у целом Лбишченском срезу, у свим општинским рејонима.

Пекљеванов. Овај студент је — шпијун.

Знобов. Знате, може лако да буде...

Пекљеванов. Запамтите да шпијуни не свирају тако. Дајте му пола рубље. Много су ми лепога причали о вама, Никита Јегоровичу. Опростите, морамо да пожуримо. Бићу искрен и кратак. Ја сам, Никита Јегоровичу, претседник револуционарног комитета...

Знобов. Друже Пекљеванове, лакше, могу патроле...

Пекљеванов. ... револуционарног комитета, то јест оне организације која је руководила скорашњим устанком у граду. Многи наши другови су поубијани, многи морају привремено да се склоне из града. Таква је последња одлука ревкома.

Знобов. Друг Пекљеванов такође напушта град, Никита Јегоровичу. Ја остајем у граду. Наука како се прави револуција и како се побеђују спахије и буржоазија — врло је тешка наука, Никита Јегоровичу. Разумете ме» Ту треба много знати, много штошта запамтити. Ето ви, Никита Јегоровичу, имате утицаја у целој општини или у срезу. А можда не знате ни таблицу множења,

Пекљеванов.

Вершинин. Не знам, брате. Погодили сте.

Пекљеванов. А треба је знати још од осме, од седме године. Још у детињству треба знати.

Вершинин. У детињству... Ето и моја би деца... Они би...

Пекљеванов. А треба још научити и схватити хиљаду пута више од те таблице множења. Бићу кратак. Једном речју, Никита Јегоровичу, сада нам је неопходна ваша помоћ. Можемо да дођемо код вас, ако хоћете, као поклоници... као непознати...

Вершинин. Било је поклоника, а сад их нема. Имао сам и мреже, читаве три врсте вукле су се по мору моје мреже. Пре два дана биле су ми читаве мреже, и газдинство ми је било читаво, а јуче су мојим крстинама Јапанци осветљавали небо. Дим је мирисао на моје жито. Зар само на житор Децу су ми спалили заједно са житом. Мојим синовима одржан је помен, тамо у брдима. И ја сам постао просјак, божји човек. М ја сад могу да прођем поред вас