Наша књижевност

Мур У ПИ И ПИ у Ч ЕМИ а МУ У

у >

Песма отаџбине 453

Макс је мало премишљао па казао:

„Знам куда идеш. Тај пут, младићу, није добар.“

„Бољи не познајем“, рекао је Дрејц, „на крају крајева никад и не знаш где ће те ко сачекати. Свуд је несигурно.“

Макс је мало размислио па потом упитао: „Ти пролазиш поред Зрина, зар нег“ •

„Како то знаш»“ зачудио се Дрејц. „Ко ти је рекао“

„Само сам питао“, одвратио је Макс. „Затим идеш преко Врховеца на Равно>“ Тек мало доцније Дрејц је приметио: „Сад разумем што сам с другом упао у заседу. Ти си негде сазнао за то. Можда већ сви знају...

„За тај пут свако дете зна“, објаснио је Макс. „И нема другог правог пута. Туда сви иду. Ко хоће одовуд на ону страну мора тим путем, јер је најближи и најбољи. Јасно ми је где сте упали у за седу. Кажем ти, тим путем нећете дуго ићи, ако Швабе поставе заседе. Јесенас смо једну тамо у близини разбили, а видим да су почели опет. — Али не бој се. Показаћу вам пут где вам се неће ништа десити. Тамо можете такорећи без пушке ићи. Дакле, пођите за мном.“

И већ је кренуо напред.

Ништа друго им није преостало него да крену за њим.

„Ко је тог“ упитао је други курир Дрејца кад је пошао за њим.

„То је мој стриц Макс, о коме смо већ толико говорили код нас на станици и кога смо већ тражили. Сад буди без бриге! Показаће нам управо такав пут, да нећемо никад ни на кога налетети. Кад га будеш упознао, видећеш како је изванредан човек.“

„Видим“, одвратио је друг па изостао за корак да би могао корачати за њима уским, каменим путем који је вијугао између дрвећа.

Дрејц се препустио сањарењу док је ступао за својим стрицем. Најзад га је ипак нашао! И то га је испуњавало таквом радошћу да су му се у мислима преплитали некадашњи часови са садашњим.

(С каквом радошћу се јесенас враћао у завичај, када је умакао Швабама. А затим је морао с партизанима на другу страну и тек сад с пролећа му се испунила жеља да сврати у родни крај јер је требало поставити редовну курирску станицу. Тражио је Тинцу а нашао попаљене Слапове и ни о коме није могао ништа сазнати сем да су их све одвели у логор. У долини му људи нису зали рећи о Тинци, ни то да њу нису били одвели. Али је много сазнао о Максу, јер је његов командир на станици друг Волк зими радио са Максом. У истој дружини с Максом су били такође другови Кљун, Север и Војко. Сви су га они добро познавали и знали о њему много да кажу. Волк је такође · знао да се Макс врти око Мртве Горе. Волк је врло много знао о њему, а од Макса сад није било трага. Нестало га је и Волк је тврдио да је Макс био отишао некуда даље.

А сад га је тако изненада срео.

(Са словеначког превео Ђуза Радовић) МИШКО КРАЊЕЦ

РАИ А а А И УМУ А РТИАО