Наша књижевност

Се

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

МАКСИМ ГОРКИ: „НЕПРИЈАТЕЉИ“

Комад Максима Горког „Непријатељи“, писан 1906 године, нешто после романа „Мати“, у периоду пораза револуције и прикупљања напредних снага за нову, још одлучнију борбу, црпе свој садржај из драматичних друштвених догађаја који су претходили историским сукобима 1905 године, наговештавајући бурно, револуционарно решавање односа двеју супротстављених друштвених снага: класе рада и класе капитала. Тема драме ограничила се на један исечак тих џиновских сукоба: на класну борбу радништва и сопственика једне ткачке фабрике, но кроз њу се изванредно јасно осећају, негде У невидљивој позадини, револуционарна трења у целом друштву. >

Слика друштвених сукоба које драма приказује, да би-била у пуној мери истинита и убедљива, морала је бити израђена на стварној друштвено-историској анализи социјалних снага које у том сукобу учествују. У драми се није радило само о једном конкретном сукобу, изазваном и организованом на основу супротности у психологији и хтењима појединаца из редова пролетаријата и буржоазије, него о друштвеном судару класа широког размера, са свим обележјима друштвено-историске неминовности. Писац, дакле, није стајао само пред проблемом верног психолошког тумачења лица, истинитог приказивања догађаја и убедљивог развијања драмске радње у оквиру једног посебног, парцијалног захвата у живот; у сукобу радника и сопственика у фабрици Скроботова и Бардина кондензован је, у маломе, сукоб пролетаријата и буржоазије; у ставу, делатности и тумачењу Захара, Печењегова, Синцова, Љевшина, свих учесника У

драми уопште, приказан је став две зараћене непријатељске стране у одређеним друштвено-историским условима. Иза замишљених ликова стоје конкретне, кла-

сно одређене историске личности, иза одабраних догађаја историска збивања, иза индивидуалне психологије социјална психологија, иза личне драме историска судбина класа. Да би постигао тај двоструки смисао, без кога би драма неминовно промашила веродостојношћу и значајем, Горки се послужио пуном реалистичком типизацијом драмских носилаца збивања.

У рукама невештог ствараоца овакав један драмски мотив неминовно би окончао у сфери апстракције: личности би постале уопштени претставници одређених социјалних тенденција, а догађаји схематични и уметнички безбојни обриси историских процеса. Горки је, међутим, путем типизације успео да личности постави на оба плана: и индивидуалном (Бардин, Скроботов, Пологиј, Печењегов, Татјана — Синцов, Љевшин, Рјбацов) и друштвеном (буржоазија у свем хаосу и противречју својих класних стремљења — пролетаријат у дисциплинованом скупном наступу). На тај начин, у „Непријатељима“ је дато и конкретно изображење личности и њихових узајамних односа и апстрактни приказ положаја класа у њиховим међусобним сударима у одсудном периоду обрачуна. Ако, дакле, с једне стране, Горки даје верну уметничку слику друштвених збивања у правилној историској перспективи, проверену социолошком анализом, треба истаћи да његово