Наша књижевност

Хроника : 1 477

Улогу капетана Бобоједова тумачио је, спољашњим средствима, Павле Богатинчевић у јарком светлу контраста између личних убеђења и објективне истине.

Фабричког писара, гнусног доушника и улизицу, играо је Милан Поповић, без веће инвенције и неопходне еластичности. Његово присуство на позорници, и кад је пасивно, са становишта драмског развоја, активно је у психолошком смислу. Ни спољашња маска није била најсрећнија.

Девојку Нађу тумачила је на премијери Татјана Лукијанова са претерано наглашеним мотивима патетичног хероизма тамо где је све требало да буде сазнање и унутрашњи израз. С нешто мање патетике на репризи је ову улогу тумачила Јелена Трумић.

Убедљив лик револуционара Синцова, који мало говори али је душа свега покрета, остварио је Љубиша Јовановић једноставно и природно, без трунке декламације у речима или ставу. :

Раднике Љевшина и Јагодина играли су Фран Новаковић и Сима Илић. У њиховим улогама није се довољно осетило да су то организовани чланови социдал-демократске партије, борци-револуционари. Преварен народном фразеологијом, у којој има много толстојевског, Новаковић је Љевшина дао као божјака, са многим елементима Луке из „На дну“. Међутим, овде се ради о правом револуционару, социјалисти, који је, истина, човек из народа, шерет који се пренемаже, али који има чврсту класну свест и непоколебљиву веру у победу пролетаријата.

Група радника, коју су играли млађи чланови ансамбла, била је одлично постављена и појединачно и у целини. ~

Сценограф Владимир Загородњук решио је успешно питање декора, У првом чину шатор пензионисаног генерала требало је да буде у дубљој позадини.

И поред свих пропуста и, делимично, осредњости у тумачењу појединих улога, претстава „Непријатеља“ може се урачунати у једно од најлепших остварења Народног позоришта после ослобођења.

ЕЛИ ФИНЦИ