Наша књижевност

Сидрени чвор 345

— Па је л неко одлетео већ у ваздух, аг Тамо још никога нема! викну Григориј Прохорич.

— Нека прво иду кутери, причекајмо, Григорије Прохоричу, опасно је!...

И реморкерима, који су застали, пришао је још један и такође смањио брзину. Григориј Прохорич га погледа попреко и обрати са поручнику фрегате:

— Шта мислите, друже поручниче, да ли да ноћимо овде или да идемо на ризик»

У његовом гласу било је неприкривеног потсмеха, али је поручник фрегате са жаљењем потврдио да се у заповести стварно упозорава на мине које могу бити положене код пристаништа, и да су за први налет одређени кутери који плитко газе, а као други долазе реморкери. Али се разборитост с којом је то говорио никако није слагала с оним нестрпљивим погледом којим је нетремице гледао на пристаниште у даљини, и Григориј Прохорич је одлично схватио његово стање.

Он га је пажљиво слушао, учтиво климајући главом, а истовремено пажљиво осматрао и залив, затим се нагнуо према гласоводној цеви и наредио:

— Свом снагом напред!

Поручник фрегате га избезумљено погледа, али Григориј Прохорич лукаво намигну и показа му на десно од пристаништа. Тамо, у дубини залива, видела се сива пешчана плажа, а тешко да је на острву било толико мина да би се њима могао минирати цео залив.

— Шта мислите, друже поручниче, — упита Григориј Прохорич исто онако лукаво, — је ли згодно место» У наређењу се оно уопште не помиње, а пристаништа се нећемо ни дотаћи... Само ће морнари бити приморани да се мало окупају.

Поручник одобравајући климну главом и нагну се преко ограде.

— Спремити се за воду! Чувати пушке и бомбе!

Описавши на води оштар полукруг и засипајући обалу митраљезима, КП-16 улетео је у залив и упутио се ка плажи. Вода је тамо лежала као равно глатко огледало, и под њеном магличасто сребрном површином ништа се није могло назрети. Поручник фрегате помисли да би требало уклонити људе са горње палубе, — јер ако се реморкер судари с мином, судариће се, наравно, прамцем, — али схвативши да ни на крми неће бити боље, спреми се за скок, високо подигавши бомбу и револвер. Григориј Прохорич отстрани кормилара са кормиларског точка, и стаде сам крај кормила, пажљиво и мирно гледајући у залив као да прилази споредном молу Средњег пристаништа. И само су стегнуте вилице и очи које су постале озбиљне, одавале да је то необично прилажење обали.

Благ ударац заљуљао је све на палуби. Зашуштао је песак под прамцем, затутњио пропелер на крми — и у пљуску за пљуском ди-

сена мек рта вара прате

арену мар рт за

права

пива ужета тен

пива

нат