Наша књижевност

22 2 Наша књижевност

— Немам шта да катанчим. А ти бургијаш упразно.

— А Нијемци ће доћи, баћо. ИМ очистиће. И нека очисте, брате, да човјек дахке душом.

— Широка им џада. Нека их.

Право говорећи, шеф није волио те надувене Нијемце, ни закрвављене усташе, који су улазили у станичну канцеларију иу његов стан као у гостионицу или као у тазбину и говорили набусито, с висока, наређујући и извољевајући. Али је с узбуђењем прихватао два прста која би му понекад пружио неки њемачки официр, а усташком крвнику Фркатовићу, који је људе клао као пилиће, он је, усхићен и сав пресамићен, па чак и са малом дрхта“ вицом од среће, стискао пружену руку која је вјеројатно мирисала на људску крв. Послије је и он о томе мислио сав најежењ, и гадљиво прао руку. Али би у сваком новом сусрету с њима био опет усхићени, почашћени чиновник, који и најмањи знак њихове пажње прима као одликовање, јер је поштовао у њима власт, коју је цијенио до понизности.

Ни оне у шуми није волио, јер су они носили са собом неред и немир, несклад, борбу, поремећај навика и живота, затира“ ње утртих, угодних путева, уништење снова о срећној будућности брижљиво припреманој, једном ријечју, доносили су са собом све оно што паметан човјек ни у сну не воли да усни. Он није знао ни ко су ви шта су они, нити је хтио да зна, а нити је могао да схвати да неко може да се пребија по шуми као звјерка и да живи никаквим животом. А зашто, молим васр Миш грицка лава за реп, грицка, док лаву не дотужи, па шапом... Па добро све, али он никако није могао да разуме шта то шумњаке гони на то. Е брате, луда свијета! Хоћеш ли на том послу штогод стећир Хоћеш ли орден добити» Хоћеш ли унапређење заслужити 2 Е свашта ти има под божјом капом! И добро што себи о глави раде, луда и јест, па није штета, али што другима живот загорчавају 2 Иди, брате, ломи се сам, а мене обиђи, зло те смело!

Али је ипак опрезно мирисао људе око себе, настојећи насигурно, без опасности и без обавезе, и ако је могуће и без свједока, да ухвати везу с онима у шуми, злу не требало! Покушавао је неколико пута, али нешто од превелике његове опрезности, а нешто и зато што су они за које је он мислио да нешто знају, ошијавали очима пред њим и говорили о трицама и кучинама. Остао је без те везе, коју је замислио као залогу за осигурање

и на другој страни.