Наша књижевност

10 А - ! - Књижевност

ну педагогију младог српског грађанства. И Доситеј Обрадовић, природно, захтева изражајне могућности у литератури ко је ће широким грађанским круговима бити схватљивије и приступачније од архаичног и извештаченог стила овога времена. МИ сам се, у границама ондашњих могућности, труди да тако пише. Међутим, ни Доситеј Обрадовић, који је несумњиво најзначајнија и најутицајнија књижевна појава у ХМШ веку, не успева да обеснажи српски књижевни конзерватизам и да проблему српске књижевности нађе и наметне право и дефинитивно решење. ке == _ Писана језиком који има основе у старословенским и српско-. словенским облицима и речнику и који је рускословенским утица ји-. ма још више отуђен од живота, дакле мртвим и хладним за сваки. живи и стварни садржај, и уз то тешко разумљивим за неупућена читаоца, та књижевност је морала бипи и остати вештачка творе| вина, која се импонира одозго, као нека врста духовнога намета времену. У садржини везана за средњевековни мистицизам и феудалне мотиве прошлости, укалупљена у нездрави мрачни традиционализам, она има један развојни пут који је врло споро литерарно уздиже, који је управо зауставља да се уврсти у савремени | књижевни ток и изрази у стилу, облицима и родовима који одговарају времену. И зато она још и на почетку ХЛХ века носи један анахроничан карактер. За сто година свога развоја, она у то доба кулминира у наивно, примитивно и лажно историским романима Милована Видаковића и у безживотној поевдокласичној поезији Лукијана Мушицког. Плачевни историски сентиментализам првога није био без некога одјека у публици онога времена, али је зато на њен укус, на њено добро и правилно осећање за књижевну вредност коруптивно деловао. Висока, хладна, школска псевдокласика Лукијана Мушицког, која. није без извесних формалних квалитета, претставља највиши домет у развоју наше књижевности до Вука Караџића, али је затворена у горњем друштвеном кругу м само у њему делујућа. Она управо и обележава степен висине и вредности до кога је српска књижевност могла да доспе У том свом. конзервативно традиционалистичком разво ју, као и обим њене утицајности. Тај степен је далеко испод нивоа савремених књижевних струјања, а њен утицај на време и друштво или је никакав, или, ако га је и било, штетан. Одвојена од друштва и времена, она се је нашла у пуно | безизлазности. У том и таквом тренутку у сршску литературу упада Вук Карапић. То је доиста тренутак пуне књижевне забуне, хаоса и бес-

; ,