Наша књижевност

Вуков дух и национална култура (У 123

заслуге како их Светић мјери. Онда би нам јамачно ваљало ићи К Нијемцима да нам очи отворе, да вам туђини кажу шта у своме двору имамо. Али, хвала Богу, има и Срба који сасвијем друкчије мисле. — Ја бих рекао да је Вук самијем правописом много учинио пред цијелом Европом; а остале његове заслуге, рекао бих, толико су веће од ове колико је већа душа од тијела, молико је претежније тијело од одијела. Народна књижевност! Ово је данас велика мисао за којом сва славенска племена листом пристају. Онај данас у Славена љепше пише који простије пише, За ту је народну књижевност, за то просто. писање од потребе прост народни језик. Вук нам је казао и управо научио нас које је Србима тај прости народни језик; Вук једини ево већ тридесет година тај језик брани, чисту пшеницу од кукоља тријеби. Та пшеница није добри, са и, нити је кукољ добрњг са БИ, као што Светић изврће; него је пшеница у свијем Вуковијем дјелима. Овдје нам се ваља сјетити само рјечника. У Вуковоме рјечнику наћи ћеш не само свакој ријечи прави глас и изговор и право значење, него ако је човјек по духу човјек, а дух човјечиј ако се опет само или бар понајвише у језику показује, тамо ћеш васколики српски дух, тамо ћеш Србина васколикога као у огледалу видјети. А ту силу Вуковоме рјечнику дају оне етнографске и археолошке приче уз ријечи, које управо показују живот српски, снагу народа српскога У духу и у срцу и које га дијеле од другијех народа.“ : Даље Даничић продужује о Вуковим заслугама за књижевност:

· „У данашња времена ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много 'од своје народности, особито у нас Срба, — па и с ову и с ону страну Саве. Тога ради су нам за народну књижевност од велике потребе и од неисказане користи народне пјесме и друге народне умотворине. Овде већ не гледаш духа на огледало, не гледаш слике његове, него њега сама; не казује ти га други, него ти он сам збори, он се сам с тобом разговара. У народнијем умотворинама видиш како срце Народу куца, куда ли му мисли полијећу, па учиш шта му ваља бесједити и с које стране, ако. хоћеш да те слуша, ако хоћеш да будеш народни књижевник. Народне су умотворине сјеме: из тога сјемена треба да нам никне књижевност; то ће само бити права књижевност. Вук нам је тијем сјеменом њиву посијао: он је народне умотворине сваке струке први почео ку-

· „Рат за српски језик и правопис“ (1847 г,, стр. 59—60), в. „Ситнији списи“ Ђ. Даничића ! (1925), 44—45.