Наша књижевност

Поводом седамдесетогодишњице Отона Жупанчића 91

многих поколења: „Подвиг нашег народа у народноослободилачкој борби био је онај велики потрес који је усталасао све мисли и све осећаје и који је сасвим ослободио продуктивност. То су били догађаји за које сам знао да их човечанство није доживело за хиљаду година и морао бих бити туп ако не бих осетио величину доба и ако се у мени не би пробудила сва страст, сав отпор, сва љубав, мисао, нада, очај, мрак и светлост“.

Први стихови који су у Словенији пламено звали на устанак и одређивали место уметника у пресудном збивању били су Жупанчићеви стихови. Песник је певао са шумом и са брдима који су оживели. Од крајњих граница словеначке земље, до последњих села одјекивао је, и сваки партизан понављао је поклич свог песника: Рта се2 Зауо, рјауај се. Пгауо, хођ 7а тођ шп г]јауо 7а тамо! (Полети преко Саве, пливај преко Драве, зуб за зуб и главу за главу!)

У Жупанчићевој поезији из година окупације и ослободилачке борбе одражавају се све перипетије тог историског збивања у Словенији, онако као што их је примао и схватао словеначки и југословенски патриот, заробљен у Љубљани која је окружена троструким појасом жица. Први његови стихови намењени су партизанским борцима; њима он посвећује низ цесама из којих провејава дах најинтимније повезаности песника и опеваних јунака са словеначким народом и словеначком земљом из којих су произишли. На окупаторове поклике о победама и на његове крваве оргије у Љубљани он одговара поносним пркосом обраћајући очи према Горењској, према стеновитим словеначким прадедовима: планине су високе као раније. Прешерновски мотив, мисао да је боље бити мртав него роб под светлим сунцем, у Жупанчићевој ратној

_ лирици понавља се неколико пута. (С овом мисли он завршава свој

одговор онима који Немцима и издајницима-за вољу настоје да изнуде од њега потпис под „антикомунистичку изјаву“. С овом мисли он испраћа своје и уопште словеначких родитеља синове и кћери у борбу.

_ Као што је Жупанчићева песма била прва која је 1941 године пратила партизане у борбу, тако је његова песма прва с којом ослобођена Љубљана поздравља победоносну народну армију. Песма „Ослободиоцима“ јесте славоспев великоме путу Титове војске од првих партизанских одреда до победе, до ослобођења отаџбине, јесте наговештавање величанствене изградње у ослобођеној земљи.

Радосном сазнању о блиском остварењу ослободилачких тежњи народа, о близини циља који је инспирисао његова највећа дела,

Па ВАР и а Ри

ЗРАКА