Наша књижевност

Кроз Ничију земљу 199

Обузимала га је пријатна језа радозналости, која се увијек јављала кад би долазио газдинској или мало имућнијој сеоској кући, Јер, кад би полазио, домаћица би му обично прилазила руци. Онда би му домаћин помагао да узјаше седланика, а она би поравнавала тешке бисаге из којих је вирио грлић ракиске боце, чарапе или лијепо везани пешкир.

У таквим приликама, поп није чекао да дође кући. Још успут би сишао са коња, проровао по бисагама, откуда би замирисала пршута, сланина и суве кобасице. Жутио се у колуту масни сир, а кајмак у лончићу и мед у саћу изазивали су похлепу за јелом. Обично би тада откинуо комад вруће погаче, умочио га у мед који се из саћа циједио у лимену кутију, приклопио поклопац бисага и мљацкајући залогај и облизујући прсте, јахао низ бријег, задовољан својом парохијом.

То су били најдражи попови тренуци. А код куће би га чекала попадија. Распоређивала је дарове према врсти, класи и квалитету. На једну страну суво месо, на другу пршуту, на трећу сланину, на четврту... и у великој смочници често није било простора да се све распореди.

А иза жетве би цио мјесец дана долазили домаћини из његове парохије. На малим трбушастим босанским коњићима доносили би бијелицу пшеницу и остала жита, као свој црквени прилог.

Поп би стајао пред кућом, надвиривао се као немарно над прилог, али брзо и вјешто процјењивао његову вриједност. Ако је пшеница бјелица или друга добро очишћена или чак и опрана, задржао би се са дародавцем у дужем разговору. Са осталима би само измијенио неколико ријечи и поздраве. –

Црквењак би стручно распоређивао жита у велике хамбаре, које би претходно, сељанке из комшилука добро измеле и опрашиле, а прошлогодишње жито пресуле у бурад.

Издашнијим дародавцима, поп би у цркви за вријеме благоеиљања кољива, славског колача или помена мртвих, гласније читао молитву и дијелио пун благослов, а другима би промрсио само неколико ријечи, Углавном, поп је знао да попује, да награђује заслужне и превиђа остале.

А у парохији се рачунало, коме ће најприје о празницима и славама доћи у кућу, коме ће бити на ручку, коме ће доћи касно, а коме неће имати времена да обиђе дом.

4»