Наша књижевност

Кроз Ничију земљу 201

— Боље је да чуваш уље и дјеци замастиш пуру. Касно је за ђавољим леђима палити кандило. Припали прије, па их одагнај, ако ти помогне, да ти к'о скакавци не пустоше кућу! Погријешили смо, што Миливоја, умјесто Гојка не дадосмо у богословију. Заиста би ти био десна рука у молитвама! -

Вишња би отрпила увреде мужа, јер веле, мученика бог слуша. У овом случају себе је сматрала Ро

Радојка би се умјешала као посрдник:

— Пусти жену! Шта си је сколио. Доста јој је и онако та Нек' олакша душу!

Радован је излазио, осјећајући да не може да се љути на ову старицу.

Вишња је преметала чарапе из руке у руку. Загледала је у плетиво, истезала стопало, прсте и пету и одлучила:

— Даћу и' за његово здравље! Боље је и попу, него да и' туђи понесу. Богзна, кад ће Гојко доћи!

А одмах затим се поколебала:

— Да случајно наиђе, а ја немам шта да му дам. Толико је мјесеци прошло, а њему не би дијела ни од чега. Бар да му чарапе оставим!

Онда их је поново оставила на дно сандука, па монадила једину преосталу кудјељу:

— Не, њу не смијем! Злу не требало, сачувај боже глуво било, проти' гушобоље је добро.

И поново је извлачила чарапе, одлучивала се неколико пута и напослијетку их сложила на дно сандука. Набацала је на њих књиге и старе хаљине, сишла низ шкрипаве таванске мердевине и нестала у авлији. ~

Овај пут се поп с муком суздржао да је не обујми погледом и види, какав ли ће дар са тавана клизнути у његове бисаге. Вјеровао је да је вриједније вунено плетиво ил везиво чувано

баш за њега и да се ради тога домаћица тако дуго задржала на тавану.

Знао је да Вишња није све тражено предала четницима. Некад се, разгледајући у штабу донешену робу, љутио, што проклетим нартизанским јатацима нијесу све · подигли. Данас му је пријатно,

што је домаћица умјела да нађе « скровити кутак за богоугодне дарове.

Мана ава АРА Арма Ија

'

Рај МАРУ ИЕ - ара а о

пора И

ка“ ("ул

~