Наша књижевност

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СОЛО-ПЕСМЕ НА КОНЦЕРТУ НИКОЛЕ ЦВЕЈИЋА

Од значаја, како уметнички репродуктивног тако и продуктивног, био Је јубиларни концерт којим је Никола Цвејић, истакнути првак наше Опере, прославио 25 година свог уметничког рада.

Никола Цвејић улагао је 25 година своју уметничку енергију у крекрање водећих партија у операма најразличитијег Карактера, на тумачење лекова најразличитије судбине, међу којима Бориса, Кнеза Игора, Ивзна Сусањина, Ивана Грозног, Оњегина, Скарпије, Јага, Риголета, Амонасра, Мефиста, Дон Хуана, Ханса Сакса, Шванде Дудаша, деловао је на већим позорницама Европе и на свим оперским сценама Југославије, али је за своју прославу изабрао не оперску улогу него концертни програм састав_ љен искључиво од нових композиција савремених југословенских аутора специјално компонованих за ову прославу. У потезу Цвејићевом да активира и ангажује савремене композиторе на стварање нових дела овог» облика лежи велики значај ове прославе, јер 24 нове (песме значе не само велики бројни допринос нашој музичкој литератури него и омогућавају да се прегледно сагледа читав један отсек у новом музичком стварању, да се уоче мане и недостаци, врлине и особине појединаца, да се створи суд и сликао смерницама и резултатима у нашем данашњем музичком стваралаштву.

Песме са овог концерта треба да претстављају резултат преображавања или превизања које доживљују наши савремени музички ствараоци упоредо са препородом друштва и државе. Оке треба да прикажу колики је пут пређен од ранијих формалистичких настројења већине младих композитора у тражењу и понегде налажењу новог израза данашњице, у њима треба да се огледа лик новог, специфично нашег облика соло-песме, односно Глјед-а.

Поред много разноврсних карактеристика које пружају поједине песме и поред извесних обележја по којима би се композитори могли сврстати У одвојене скупине, једно једино је заједничко: ниједан од композитора — остављајући на страну обраде народних мелодија — није се послужид елементима народне мелодике као основом или средством за уметничко уобличење својих музичких замисли. Ако се Јован Бандур у својој песми „Гвожђе и злато“ послужио савременом партизанском мелодијом и пренео је на текст Змаја, тиме је учинио интересантан експеримент, нарочито у психолошком повезивању напредног и бунтовног Змајевог текста са борбеним духом из кога су настале партизанске песме — али није ство_ рио соло-песму него једногласну масовну песму; ако је Миховил Логар у песми „Девојке-војници“ (Десанка Максимовић) покушао да ствара у народном духу доказао је да није успео да изнађе музичке елементе здраве народне уметности, јер се приближио сентиментално-патетичном осевдали-