Наша књижевност

408 " Књижевност

ничко-вокалних могућности и преимућстава односно недостатака у појединим композицијама. Тако се опет Готовчеве песме, поред напоменутих недостатака, могу навести као пример доброг техничког постављања певачке партије а што потиче отуда што аутор има искуства-и рутине у одабирању гласовних средстава. То исто се могло уочити у песмама Крешимира Барановића које су иначе узорне по равнотежи између гласовног парта џи клавира, у песми Предрага Милошевића „Разговор сељака са страним дописником (Тартаља) и Мирка Полића („Наш мачак“ Симона Јенка). Барановићеве песме се поред згодно одабраног текста (Ј. Г. Ковачић) одликују топлим лиризмом и успешо дочараним штимунгом и непосредношћу.

Реалистичан начин третирања соло_песме по угледу на Мусоргског био је основа веома успелим, рафиновано писаним песмама М. Тајчевића („Три баладе Петрице Керемпуха“ Крлеже) као и ефектној композицији Николе Херцигоље „Дворски пјесник“ (Монтескје). Благим импресиокизмом су надахнуте, но без нарочите изражајне снаге, песме М. Милојевића, М., Црвча_ нина и М. Маринковића. Маријан Козина био је заступљен на овом про_ граму ефектном и бравурозном Змајевом песмом „Циганин хвали свога коња“.

Најзад складне и успеле обраде народних песама од Христића и Херцигоње употпуниле су слику данашњег тако разнородног стваралаштва на-_ ших композитора.

Соло-песме на концерту Николе Цвејића пружиле су слику о различитим хтењима и назорима појединих композитора, о напдедовању једних, застоју других, луптању и тражењу трећих. О томе да је наша вокална лирика препстављена на овом концерту са много воље и добрих намера које ће дати успешнија остварења тек онда када појединци рашчисте своје стваралачке проблеме, када се конкретније утврде како данашњи задаци наше музичке уметности тако и средства за њихово решење.

У тумачење овог богатог програма Никола Цвејић је унео своје велико искуство музичког драматичара усклађујући га са захтевима камерног кон_ цертног извођења. Преимућство Цвејићеве интерпретације било је у томе што је, избегавајући оперски начин предавања, успео да неподредно делује како одличном дикцијом тако и гласовним квалитетима.

Пратилац на клавиру Богдан Бабић имао је на овом концерту задатак раван солистичком извођењу. Остварио га је музикално, топло и прецизно.

СТАНА ЂУРИБ-КЛАЈН