Наша књижевност

паса

КЕ

Пи и БИК

ПА РИМ

м

Ур

| | њи 6 > -

4 3 њу

Друм се пропиње да пркоси... | То мине тнева земљу дижу! Отњени. ветре,

Оби

покоси

све који тазе

пи који тмижу!

Једноћ пролећа,

једнољла дана

биће ти друкчи

ш лет и ход,

бићеш развилор-. између рана и“бели цвет « у

и румен плод... Да није тако, како би сиви, како би страшни тенкови њини, постали мртви. пламен у њиви

и црни костур на ледини!

Како би друкче јурише њине,

ко налет бесних, „зверских крда, тих двеста људи са падине кршило натраљ у дно брда! Како би друкче тих двеста труди трејало данас видике сиве, како би друкче обични људи