Наша књижевност

334 Књижевност

разгранао. Разгранао се у три четири правца, јер је превођење уопште, а превођење стихова мука од много мука. Ако и у душу знаш стран језик, и од душе волиш гутора кога преводиш, ти си ипак као онај киклоп који се спремао да научи што год устреба, па и пливати, само да дође до своје водене виле с којом тек из даљине, са обале помало разговара.

Некада, у време филолошких школа у књижевности, превођење је било књижевни рад друге врсте но што је данас. То су била времена кад је реторика важила у књижевном стварању, па и у превођењу. Наравно, реторика је, како кад, како у кога, уметничка вредност или уметнички квар. Што је Квинтилијан давно И давно говорио о реторици, то је, делимично, застарело; али делимично је и данас за свакога ученика стила тачно и корисно. На пример: учење да имагинација може изазвати интелектуалну конфузију; али, с друге стране, без имагинације нема стварања: индивидуална визија, то јест, може само метафорички да се прикаже и саопшти. Французи и данас имају у својим лицејима семестре реторике; име ејеуе де гћеопдаише доста је поносан назив за младиће и девојке. И зна се, у свој Европи, Французи пишу најбоље; најбоље у смислу свакога реда и квалитета, најлогичније, најповезаније, у најбољем стилу. Од алинеје до алинеје све јасно, логично, и све, да се послужимо речма Мопасана, све да је пуно нерва. Га Тапрце |тапсазе ез[ слашге, Тоглаџше, пегуеике.) У времена када је филологија много значила у књижевности и у философији — данас се опет, и знатно увлачи у философију, помиње се жестоко да се теорија историје не може делити од теорије језика, јер се свака фаза духовнога развоја у историји рефлектује у облицима језика — У старија, филолошка времена, дакле, преводило се претежно из грчке и латинске књижевности. Од тих старих или старијих превода и данас су неки позитивна тековина и пријатно штиво. Неки од тих превода, дакако, сухи су, буквални, или одвише реторички, китњасти, Има у тим старим преводима виртуозности, има праве елеганције стила, а има и педантерије која је некада досадна, некада смешна. Једна врлина је постојала у истакнутим преводиоцима класика, ранијих времена: нису се људи шалили са језицима, знали су ваљано грчки или латински. Лукијан Мушицки, код нас, и у својим преводима Хорација, и у својим имитацијама Хорација био је филолог и реторичар, али је био и даровит човек, и знао латински у душу; и има његових строфа које би, са модернизованим језиком, могле ући у антологије, Наравно, има код Мушицког и филолошких истезања која потсећају на опасну вештину трапезиста, и понекад на крајњи ефект од трапезиста који је пао у мрежу. Како је у овом нашем раду реч о преводима на енглески језик, да останемо при Енглезима преводиоцима, и поменемо неколицину старијих — Драјден, Пбп, Шели — па неколицину од модерних и данашњих — Сесил Бејли, преводилац Јукреција; Р.

7) Француски језик је јасан, логичан, пун нерава.

"