Наша књижевност

335

О превођењу ~

С. Тревелијан, ванредни преводилац Теокритових идила; професор Џајлс, виртуозни преводилац кинеске лирике; професор Баура који прави сенсације са преводима руских лиричара, сер Едвард Марш, преводилац Хорацијевих Ода, уосталом и модерних Француза, Бодлера, рецимо. Сви су ти људи радили и раде са знањима и да· ровима, радили савесно и увек са прегалаштвом У боље, радили и раде племенит посао ради оних који овај или онај оригинал не могу читати — а такви смо.сви али, док водена вила тамо далеко игра и таласа истоветна са супстанцом, метриком и шумом мора, ови овде пливају усрдно узводно и низводно, али просецају стихију, туђу, некада и сасвим несавладљиву стихију. Временом, преводилачки рад је постао још тежи, и све је тежи. У преводилачкој књижевности тражи се данас и цени пре свега уметничка вредност. Превод да буде адекватан целокуп ном ефекту оригинала; у преводу да има чари, да има посзије. Пред преводиоце, данас, стаје не само задатак преношења садржине, врста рапорта о томе шта смо нашли, него стаје задатак уметничкога престварања. Престварање — није то тек само реч. Уђимо у пример. Данте је сву своју теологију, метафизику и моралну философију, наравно и поезију, укопао у речи; а ми, ако смо му преводиоци, имамо сву ту метгфизику и религију и поезију да ископамо из његова језика. Да бисмо како треба разумели неки апстрактан Дантеов израз, рецимо „супстанца“ или „звезда“ — ваља нам проучити разноразна метафизичка и конкретна простирања дате речи у Дантеово доба, и индивидуално код Дантеа. И тек онда Наћи — не наћи Него створити У нашем језику замену за ту реч, за тај појам, за целу фразу. Узмимо, на пример. из 26-ога певања Дантеова Пакла уводну терцину у којој Данте каже о свом родном месту, о тада моћној републици Фиренци:

Соф, Еепхе. рођ сће 5е' 51 спапде, „ сће рег таге е рег (егга ђан Ган, е рег 10 Јијегпо 1! о поште 1 грапде!

Ранији наш преводилац, Драгиша Станојевић, превео је, зашавши у четврти стих, први стих наредне терцине:

Радуј се, Фиренцо, што си голема,

те морем и земљом крила ти стижу, и што је име ти познато свјема

Којино у паклу подносе грижу. А новији преводилац, (1948 година) Миховил Комбол, превео је:

· Ликуј, Фиренцо, што си силна тако, Копном и морем глас о теби лијеће, А допире ти име иу пако.

Други превод, јасно је, боље је успео као тачност, сажетост, стил, ритам, специфична Дантеова терцина. Али други стих је и ту