Наша књижевност

НОЋ (Одломак из поеме)

ђ

· Чуј ову ноћ, чуј блате кише шум, жубор воде, топли дрхтај срца —

то тишина, боса, слази низ друм;

да ли се то чини, или душа грцаг Тамна зелен ријеке, црна сјен, пламичак тиха звука, што га чини вир, бајка слатког санка, живота је трен, живота славље, —- а изнад свега мир.

Мир...

Ухватих себе: снатрим. А сав предан томе, обузет, ганут, прелун усломена, кликвух ноћи, пустих да ме ломе радосни крици (нек се мути зјена!).

О миру, о божански склоде,

глазбо моје ослобођене душе! Здравим тренутак, што ми тебе даде, на дланове хватам сузе, што ме гуше! Ова ноћ и није него дуга ријека саткана од безброј трпња, боли, зала, учини се мени: дођох из далека,

да у себи нађем тисућу свјетала...

О дани, о ноћи, ви чудно ткиво сања, о сати живота, ви бијели облаци; без тисућа боли нема свитања,

2 Књижевност

Нуе у ви ј

И И Ра

а

>

ан ананас а АМОР оу 7435