Наша књижевност

Чланак В. Нановића „Ахил у колору“ требало је још више и јаче усмерити у правцу козерије и духовитим обртима исмејати информбирашку тврдњу о руском пореклу филма. Сам наслов чланка је веома духовит, али је чланкописац елементе хумора касније, изгледа свесно, пригушио, свео на други план. У напису „Како сам пришао реализацији филма Језеро“ режисер Радивоје ЂукићЛола износи нека своја искуства из области режије. Интересантно је и, шта више, потребно да један режисер пише о свом првом филму, јер је сигурно да ће његова искуства корисно "моћи да послуже свима филмским радницима, али је мало незгодно да сам аутор унапред — и пре појаве његовог дела на биоскопском платну —- даје извесне оцене о свом раду и о делу у целини. А тога овде има.

Поред већ поменутог материјала,

први број „Филма“ доноси и две ре-

портаже, једну о продукцији разних филмова у земљи (од Ж. Живковића) са прилично оскудним подацима и непотребним понављањима и другу о спортском уметничком филму „Плави број девет“ (од Б. Вучковића). У овом броју „Филма“ су заступљене такође и рубрике „Иза камере“, „Портрети“ (која приказује неколико филмских рола познатог позоришног глумца Миливоја Живановића); затим долази одломак из сценарија за уметнички филм „Трст“ од словеначког књижевника Франце Бевка, приказ на документарни филм „Кроз беспућа Дрине“ од Р. Ивковића, белешка о филмским новостима Б. Недовића и, на крају, шаљива рубрика „Пецаљка“, која би баш могла и да изостане, јер се не одликује ни духовитошћу ни нарочитим укусом.

Т.М.

ГИ ДЕ МОПАСАН НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре сто година родио се у Мироменилу у Нормандији Ги де Мопасан (1850—1893), француски песник, приповедач, романсијер, драмски писац. Претставник реализма и ученик Флобера и Тургењева, Мопасан је 1880 штампао у „Меданским вечерима“ приповетку „Дунду“ Џа Вошје ае ет) и од тада је објавио преко две стотине приповедака и неколико романа. Мопасан је, за разлику од Балзака, Ига, Стендала и Флобера, „превођен на наш језик врло рано. Први превод на српском појавио се после непуне три године од кад му је штампана прва збирка приповедака. То је прича „На путу“, преведена у подлистку „Самоуправе“, бр. 126, од 1883 године. Од тада није било дневног листа ни књижевног часописа у коме Мопасан није превођен. (В:: (Отаџбина, књ. ХХХ, св. 119, 1892, стр. 485; Српски књижевни гласник, књ. У, бр. 10, 1905, стр. 795: М. саукоутећ, 5] Тп мепсе ди геајте фтапсаз Фапз Је готап Зегтђосгоа(е. Рап, 1985. 5#Г. 911—921.). Од већих листова и књижевних часописа који су излазили крајем Х1Х и почетком ХУХ века Мопасан је најпре превођен у „Отаџбини“ (Љубав, ХХХ, 1892,

401—406) : у „Јавору“ (На Води, у преводу Симе Матавуља, ХХН, бр, 210, 1893, стр. 51, 313, недовршено); у „Делу“ (Два пријатеља, ЈМ, 1895, 373—379; Самоубиство, МУ, 1895, 301—-396: Госпођица Фифи, Х, 1896, 381—393: Просјак, ХУШ, 1898, 254959: Песма месечеву зраку, ХК 1904, 164—165; Ноћ, Наша писма, ХУХМШ. 1906, 158—160; Јака као

| смру ХХХУШХЕ 1906, 103, 406;

Гроб, ЕХИЊ 1912, 192—195): У „Бранковом колу“ (У пролеће, 1895. 300—306:; Слика, [ 1895, 790793: Мираз, МГ, 1900, 268—272; Ишчекивање, УП, 1901, 936—940; Самоћа, ХР 1905, 161—1615; · Мртва, ЈУ 1906, 231—9240; Мираз, ХМ, 1907, 1045—71049: Мртвачка рука, ХМ, 1908. 94—-25: Постеља, ХЛ, 1908, 682—684: Накит, ХУГ, 1910, 903—204, 913—9214: Ордонанс, ХУЋ 1910, 584585: Развод брака, ХУГ, 1 0, 650651, 663—665; Тона, ХУП, 1 1, 8586, 102—105; Љубав, ХУМ, 1915, 813 -_815: Једна велика страст, ХМић 1912, 334—336); у мостарској „Зори“ (Судија ибијца, 1, 1897, 211—213, 972—9278: И у смрт заједно, М, 1900, 334 337); у „Новој Искри“ (Старудија, |, 1899, 345—346; Растанак, ДЕ

овом дотцоирадиномбивемаетначкр аката амин