Наша књижевност

Белешке Е

1899, 361—362: Са села, 11, 1901, 353

906; Мис Харијета; Х, 1911, 261—.

266, 305——308); у „Српском књижевном гласнику. (Војник, 1Х, 1903, 193 — 200; Треба ли латински језик>, 1Х, 1903, 433—442: Дунда, Х, 1903, 115125, 184—198, 270—280, 358—370; Исповест, ХГ, 1904, 90—97: Пролеће, ХИ, 1904, 971—978: Отац, ХШ, 1904, 179—188; Симонов тата, ХГУ, 1905, 98 —107; Мала Рока, ХХШ, 1909, 6583—662, 732 — 741, 816—824, 897906; У породици, ХХГУ, 1910, 647655, 730—741, 813—820; Свршено, ХХУЦЕ, 1912, 405—411: Господин Па-

"ран, ХХУШ, 1912, 821—828, 901—912

ХХЛХ, 1912, 14—22, 10110; Момче, чашу пива! ХХГХ, 1912, 405—410: Заштитник ХХХП, 1914, 565—569: Месечина, Нова серија М, 1922. 260264); у „Венцу“ (Кровињара, ХХ, 1935, 661—671). По часописима већином су га преводили Сима Матавуљ, Душан Л. Ђокић, Стеван К. Павловић, Светислав А. Петровић, Јован Скерлић, Миодраг М. Ибровац, Васа Стајић, Владислав Росић, Гргур Берић, Димитрије Данић, Иван Иванић... У овој белешци дајемо поред превода по важнијим књижевНим часописима и библиографију засебно штампаних превода на српском језику по хронолошком реду излажења. ж

(1891) — Пер и Жан, роман. С француског превео Д.(ушан) Л. Ђокић. Парна штампарија Д. Димитријевића. "Београд, 1891: 167: стр. 200.

(1892) — Покајан грех, приповетка. Превео“ В.(елимир) Бајкић. Београд, 1892: 8": стр. 20: (невиђено).

__ (1897) — Наследство. Превели ВР идр (невиђено). (1898) — Продане женске или

кућа слободне љубави, Превео с француског Ђ. Х. С. Београд, 1898: ЗАИР 922 (невиђено).

(1899) — Први пољубац (Парница госпође Лино, Андрина болест). Београд; 8": стр, 63. (невиђено).

(1903) — Орла. С француског превео Вељко М. Милићевић, Са предговором о Ги де Мопасану. Издање и штампа издавачке књижарнице Пахера и Кисића. Мала библиотека, књ. Х, св. 48, у Мостару, 1903; 9%14; стр. 6941.

51—

(1905) — Приповетке. | свеска (Госпођица Фифи, Кајање, Симонов тата, Проклет хлеб, Заштитник, Покојница). Превео Душан) Л. Ђокић. Издање штампарије П. Талетова. Београд, 1905; 8': стр, (невиђено). (1909) — Буренце. Издање друштва „Трезвеност“, бр. 5. Београд, 1909; 8": стр. 10. (невиђено).

(1912) —_ Приповетке, (Некад,

| Хроми, Позив на буну, Јелна велика

страст, Трзање, Крштење, Ружа, 36огом, Бескорисна_ лепота, Маслињак, Проба, Маска, Један портре, Један случај развода брака, Поред мртваца, Крвна освета, Ко знаг, Лопов, ЈЉубавне речи, О мачкама, Један па. риски доживљај, Угарак, Повратак, Напуштен, Пуковникова идеја, Шетња, Пробудила се). Прва свеска. Превео с француског Гргур Берић. Са предговором Бранка Лазаревића. Са сликом писца. Издање „Напредак“ Земун. Страни писци; |. Београд/ 1912; 18,5% 12,5; стр. ХХИ-4 294.

(1915) — Приповетке. (Мис Харијета, Наследство). Превео с француског Гргур Берић. Издавачка књижара Е. Ајхштета мл. Београд, 1915: Ба ОБ стр 136:

(1915) — Један живот. С франпуског превео П.(етар) М. Петровић. Издање Савремене библиотеке, књ. 7. Београд. 1915; 19%12: стр. 11--246.

(1917) — У шуми. С француског. превео ЈЉ. Митић. Мала библиотека, књ. 1. (Заједно са причом „Ролетна“ од Пјера Лујса). Женева, ПОЛИ 52 стр. 15. (невиђено).

(1917) — Наше срце. Роман. С француског превела Јелена Ћоровић, Са предговором. Издање И. Г. ГјурГјевића у Сарајеву. Одабрана библиотека, књ. 7» Сарајево, 1917; 17Х 11; стр. 11-4-197--1.

(1917) — Наше срце. Превео с француског Ст. Антић. Илустровано. Библиотека „Српског курира“, књ. Ш. Штампарија „Српског курира“. Женева, 1917; Поа етра о 16

(1918) — Красни пријатељ. Књига 11. Превод с француског. Штампарија _ „Српски курир“. Женева, 1918; 1912; стр. 398.

(1920) —- На мору. (Утвара, На мору, Снови, Модел, Месечина). Превео Гргур Берић. Издање „Умет-

пне и Ти нико

ме:

мин о Ми

ни