Наша књижевност

Белешке

кад се преко Штокхолма и Холандије пребацује у Париз. У Паризу ради у библиотеци, проучава материјал о Кватернику и спрема сеу Шпанију, гдје одлази средином аугуста 1937. - 5

На путу по Шпанији прави опширне биљешке, из којих настаје код нас мало позната књига о грађанском рату „Шпански сусрети“, коју је написао на повратку у Паризу, након више од два мјесеца боравка у Шпанији. Књигу је штампао 1938 г. у Торонту, у. Канади, накладом Хрватске радничке књижаре. Књигу је илустрирао Ђорђе АндрејевићКун. На крају књиге, која опсиже 186 страна, додао је карту-— Шпаније. Књига је подијељена на четири дијела: У Мадриду, На Термопилама културе, Сусрет са земљацима, У Валенцији и Барцелони и Сусрет с јунацима крижног пута од Ируна до Сијуна. Књига завршава вјером у нову будућност европских народа: .. „шпански народ и остали народи Шпаније... својом крвљу и жртвама залијевају и стварају темеље на којима се диже нова Европа, нови свијет, свијет правде, слободе и једнакости за све.“

Пропутовавши један дио Француске и Италије (о чему је објавио низ путописа 1939—40 у „Изразу“ и дописа из Париза у загребачкој „Новој ријечи“) враћа се средином јула 1938 у Загреб. Из Љубљане брзојавља кући „Долазимо влаком“.., јер је дошао у пратњи полициског агента.

Своје утиске из СССР-а објавио је 1937 под псеудонимом Вук Корнели у књизи „Данашња Русија“, а затим, 1940, у брошурама „На Уралу и Волги“, „Код совјетских малих народа“ и „На Украјини“. Год. 1938 изашла је књига новела „Израиљев излазак и друге легенде“, а 1939 „Новеле“. Год. 1940, 23. У, приказивана је у загребачком казалишту Цесарчева - драма „Син домовине“, животна драма Еугена Кватерника, у 15 слика с епилогом, а уједно је изашла у посебној књизи. Осим ове драме Цесарец је у „Пламену“ 1919 објавио трагедију „Откриће“, која због запљене и обуставе ревије није довршена. ,

У књижевној оставштини нађена је драма у 3 чина „Крчма „Широко

грло““, мистериј звона на гробљу, која је у драматуршкој обради приказивана 18. [. 1987 у Вараждину. Досада није објављена. Год. 1926 Цесарец је у „Савременику“ почео објављивати _ велику _ приповијест „Кћи црне руке“, од које је штампан само један дио, док је други дио и завршетак нађен у књижевној оставштини. У једном проспекту „Пламена“ 1919 г. било је објављено, да ће наскоро почети излазити роман „Мајка божја Бистричка“, на. тај због цензуре никад није био 06јављен. У књижевној оставштини нађен је тај рукопис романа, писаног 1921 г. али цијели материјаљ рукописа још није сређен и не зна се да ли је у цијелости сачуван. Године 1946 почела су излазити Изабрана дјела А. Цесарца у Накладном Заводу Хрватске (сада „Зора“), па је досада изашло седам књи-

га, и то три романа „Царева краље- _

вина“ (1946), „Златни младић“ (1947), „Бјегунци“ (1950), и четири збирке новела и приповиједака: „За новим путем“, „Смијех Јуде Ишкариота“, „Тонкина једина љубав“ (све 1946) и „Пут у нови живот“ (1947). Сада се налазе у штампи „Легенде и приповијести“ као осма књига.

Цесарчев пријеводни рад врло је спсежан; он преводи с рускога, њемачкога, францускога и чешког језика, па је међу осталим превео „Јаднике“ В. Ига, „Рад“ Е: Золе, „Тила Уленспигела“ од Шарла де Костера. Његов рад, распршен по многим књижевним ревијама и листовима у којима је сурађивао од 19091941 год. опсежан је и велик, што би све требало сабрати у посебне књиге, како би његов цјелокупан публицистички, литерарно -научни и књижевни рад дао потпуну и цјеловиту слику о том великом борцу за демократију.

А. Цесарец ухапшен је првих дана окупације и стријељан у другој половици јула 1941 — прије девет година — од усташких крвника. Он је међу првима положио свој живот у темеље наше слободне и независне земље. „А лешеви су њихови као семе чудотворно, из којих дивно цвијеће народне слободе ниче и пупа и свијетом плодове баца.“ (Ласал).

Ладислав ЖИМБРЕК

а паун НЕ Мида = да чини

Уа

1 1

ај ИЕ

3 У

ПРЕ а ум ђе"